Он је за Танјуг рекао да и даље постоји проблем чекања на граници на путу за Грчку и да ни реновирани прелази са много више трака него што је то било пре десет година, опет нису довољни да приме толико велики број људи који жели да иде у Грчку, не само из Србије.
"Чекања могу да буду и вишесатна, могу да буду између два и пет сати, када се долази", рекао је он.
Поред прелаза Евзони, који је најпопуларнији, као алтернативе Сеничић препоручује прелаз на Дојранском језеру, и мали прелаз поред Битоља где истиче да су најмање гужве.
"Тамо су тренутно најмање гужве и чекање на граничном прелазу је негде између пола сата и 40 минута", наводи Сеничић.
Говорећи о сезонама у Црној Гори и Хрватској, Сеничић је рекао да се очекује да обе државе заврше сезону како су планирае, иако тренутно бележе мањи број туриста од очекиваног.
Истакао је да је Црна Гора незадовољна са посећеношћу пре свега у хотелима а да су један од разлога за мање посете цене које су 20 до 25 одсто увећане.
Као разлог мање посете Црној Гори Сеничић наводи и укидање неких редовних авиолинија, али и заузетост великог броја плажа.
"Велики број плажа је заузет комплетно са лежаљкама. Цене лежаљке варирају, наравно, од места до места, али то је један трошак који туристи нерадо плаћају", истакао је Сеничић.
Он наводи да Хрватска спада у најскупље дестинације у региону, а овогодишња поскупљења довела су до смањена интересовања туриста.
"То је довело до смањења интереса, не само на нашем него и на неким европским тржиштима, упоређујући их са неким другим земљама које такође имају изузетно добар туристички производ као су Шпанија, Италија, Португал. Дакле, то су дестинације које су одвеле и један део гостију. Али, према неким најавама, очекује се да до краја сезоне Хрватска мање-више буде негде на приличном броју као што је то било прошле године", рекао је Сеничић.
Упитан о дефициту у туристичком кадру, Сеничић је рекао да дефицит постоји од периода након пандемије корона вируса.
"И у туристичким агенцијама, и када је реч о сектору превоза, дакле, са возачима. Ту је велики дефицит и сналазимо се онако како можемо, али свакако да треба на то обратити пажњу, водити рачуна у наредним годинама које долазе, јер ово је грана привреде која доноси добре резултате", казао је Сеничић.
Напоменуо је да у сектору туризма постоји проблем са неким дефицитарним језицима, међу којима су турски, кинески, хебрејски и језици националних мањина - мађарски, словачки, румунски.
"Управо због тога се покушава да се људи на Филолошком факултету, који се управо налазе на тим групама језика, мотивишу да се пријаве и да полажу за туристичке водиче, јер за њих ће посла свакако бити", навео је Сеничић.