Зависност Мађарске и Словачке од руске нафте, која до рафинерија у овим земљама стиже кроз Украјину, нафтоводом „Дружба“ заоштрила је ситуацију између ових земаља и Брисела. И опет је то, наравно, више полиитчко питање него економско. Јер, из економских разлога је ЕУ и одбрила овим двема земљама, као и Бугарсокој, уосталом, да буду изузете од пакета санкција којима се санкционише куповина руске нафте.
Међународна мировна мисија, коју је самоиницијативно отпочео мађарски премијер Виктор Орбан по питању ратних сукоба у Украјини очигледно је била окидач да се Кијев „сети“ да би могао да „заврне славине“ за нафту коју „Лукоил“ испоручује МОЛ-у, јер ова команија је власник рафинерија и у Словачкој и у Мађарској.
Занимљиво је и то што се Бугарска понудила да помогне јер, сетимо се, Софија је одлучила да се дистанцира од „Лукоила“, који је власник једине бугарске рафинерије.
Треба рећи и то да је Мађарска почела обезбеђивати алтернативу снабдевању нафтом кроз цеви „Дружбе“. А то су брже - боље искористили у ЈАНАФ-у, повећавајући износ транзитних такси за нафту која од луке у Омишљу стиже кроз Хрватску до Мађарске. Из Будимпеште су критиковали овакав непријатељски потез али, није боло информација да је Загреб ЈАНАФ-у наредио да се уздржи од неекономског повећања транзитне таксе.
„Политико“ пише да је неименовани ЕУ дипломата замерио Будумпешти не баш дипломатским речником: „Све друге државе чланице ЕУ су прошле кроз скупи, али потребни, процес да се реше руске нафте, зато што она мирише на крв. Чини се да Мађарска има проблема не само са својим чулом мириса, већ и са својим менталним склопом и недостатком одлучности да се ослободи зависности“.
Западни медији, међутим, пишу и о томе да се руска нафта, претоварена негде на пучини или прерађена у земљама ван ЕУ, и даље навелико користи у државама чланицама. Чак су и Сједињене Америчке Државе пролонгирале забрану куповине руског уранијума. У САД, наиме 11. августа ступа на снагу Закон о забрани увоза уранијума из Русије, којим се забрањује увоз неозраченог, ниско обогаћеног уранијума (ЛЕУ), произведеног у Руској Федерацији или од стране руског ентитета. Иако ће забрана остати на снази до краја 2040. године, изузећа од ове мере биће могућа до 1. јануара 2028. године, уколико се утврди да није доступан алтернативни одрживи извор или да је увоз руског ЛЕУ у националном интересу.
Слично се дешава и са руским гасом. До краја 2024. године важи уговор о транзиту руског гаса кроз Украјину. И, док Украјина прети да га неће продужити из Брисела су, ипак, спремни да кроз Русију и Украјину транспортују азербејџански гас до европских потрошача. При томе, опште је познато да Азербејџан нема довољно гаса да повећа испоруке и да би то, заправо, био руски гас.
Због свега овог намеће се закључак да ће Мађарска, али и Словачка, бити кажњене зато што не подржавају јединствену политику ЕУ против Русије.
О емисији „Енергија Спутњика“
„Енергија Спутњика“ је емисија портала и радија Спутњик коју води Јелица Путниковић, стручњак за енергетику.
Теме су махом везане за енергетику и економију, локалног и глобалног карактера, а гости су стручњаци у својим пољима. Емитује се сваког уторка у 21.00.