Само у последња два дана, у атентату је страдао лидер политичког крила Хамаса Исмаил Ханије, док је лидер Судана Абдел Фатах ел Бурхан преживео покушај убиства. Бивши председник Ирана Ибрахим Раиси страдао је у хеликоптерској несрећи у мају, а према иранским званичницима за његову смрт одговорне су Сједињене Америчке Државе.
Осим тога, недавно су извршени неуспели атентати на премијера Словачке Роберта Фица и на кандидата републиканца на председничким изборима у САД Доналда Трампа.
Домети атентата – привремено подривање поретка
Средином 19. века атентати су били омиљено оруђе подривања постојећег поретка од стране анархиста разних боја, пре свега руских који су успешно извели атентат на цара Александра Другог, каже Трифковић за Спутњик.
Међутим, уместо да уследи подривање Руског Царства, под његовим сином и наследником Александром Трећим уследила је далеко чвршћа политика конзервативне аутократије коју је наследио и последњи цар, подсећа Трифковић.
Осим тога, атентати само привремено поремете модус операнди оне стране против које су уперени, као што смо видели после атентата на команданта иранске Револуционарне гарде у Багдаду, што није битно утицало на квалитет иранских операција, додаје Трифковић.
„Међутим, атентати на Фица и на Трампа се уклапају у један оквир који јесте забрињавајући, а то је да је укалањање изразито успешних, харизматичних лидера одређеног конзервативног правца у тим друштвима, конкретно словачком и америчком, итекако могло да утиче на судбину њихове агенде. Поготово кад имамо у виду да је у случају Трампа дошло до читавог низа необјашњивих и, можемо слободно рећи, скандалозних пропуста тајне службе задужене за његову заштиту. И у складу са тим поукама, мислим да би мађарски премијер Виктор Орбан требало добро да се чува поготову после свог прекјучерашњег маестралног говора у коме је упозорио на колапс наше цивилизације.“
Одраз немоћи Израела
Најскорији атентати у Техерану и Бејруту показују да је посреди жеља Израела да покаже да је и даље способан да пројектује моћ угрожавањем живота својих непријатеља, али је то, у суштини само супститут за оклевање да директно интервенишу против Хезболха у јужном Либану, сматра Трифковић.
Зато би се могло рећи да је то одраз немоћи, јер кад би Израелци ушли са знатним војним снагама у Либан, морали би бити спремни на одређене губитке што би у овом тренутку крајње политичке слабости премијера Нетанијахуа на домаћем терену било тешко изводљиво, додаје Трифковић.
„Што се Судана тиче, морам рећи да је то сада једна релативно периферна држава између Египта, Етиопије и Јужног Судана који је сада већ годинама независна држава и где чак и ако је било страног уплитања у покушај ликвидације начелника Генералштаба не верујем да би то на било глобална или регионална кретања.“
Историјска иронија Сарајевског атентата
На питање да ли би неки данашњи атентат могао произвести последице као Сарајевски 1914. године, Трифковић одговара да је тешко правити историјске паралеле са временом уочи Првог светског рата јер су другачије околности.
„Оно што је за мене као историчара иронија тог случаја јесте да су Младобосанци мислили да уклањају једног крвопију јужнословенске слободе. А уместо тога, они су уклонили човека који је заправо био врло скептичан према могућности и потреби да Аустроугарска води рат против Србије пре него што се изнутра реформише и консолидује. И у том смислу он је чак представљао одређену кочницу покушајима тадашњег начелника Генералштаба, генерала Конрада фон Хецендорфа да се исфорсира рат против Србије. Дакле, његовим убиством је заправо отворен пут за тај рат.“
Фактор који води у Трећи светски рат
Уколико би дошло до новог покушаја атентата на Трампа, што Трифковић не искључује, то би био само одраз чињенице да је америчка „дубока држава“ решена да спречи победу на председничким изборима која му се увелико смеши. Али то не би имало спољнополитичке импликације које би довеле до неке велике кризе.
„С друге стране, ако би западне испоруке далекометних пројектила Украјини довеле до тога да са украјинске територије буде уперен неки пројектил на московски Црвени трг или на Кремљ, то би могло да буде оно што се на енглеском зове 'гејм чејнџер', фактор који комплетно мења правила игре и који нас уводи у непредвидљиве исходе“, закључио је Трифковић.
Погледајте и: