Велика размена затвореника коју су обавиле Сједињене Државе и западне земље са Русијом, a којом је координирала Турска, представља потврду да између земаља постоје различити, јавности чак и непознати, канали комуникације који могу да реше веома сложене геополитичке проблеме, што буди „трачак наде“ да би ова размена могла да буде и „весник“ неких других заједничких корака за смањење тензија између две силе. Осим тога, експерти верују да је ово знак да Москва има аргументе које може искористити да настави да успешно спроводи такве процесе и сигурни су да би такве размене могле да се понове и у будућности.
„Ово је веома радостан тренутак и, искрено, велико чудо, узимајући у обзир однос Запада према нама, јер је успешно спроведена највећа размена последњих година, при чему је размена прилично сложен процес... Мислим да је ово велико достигнуће наших дипломата и наших обавештајних служби, јер без њих су такве ствари су немогуће. То је државна политика“, каже Марија Бутина, члан Комитета Државне думе за међународне послове, која је и сама 2019. године пуштена на слободу из америчког затвора.
Русија и НАТО земље извршиле су у четвртак на турском аеродрому у Анкари највећу размену затвореника. У тој великој операцији размењено је 24 затвореника који су били у затворима у седам различитих земаља. Москва је пустила на слободу 16 људи у замену за осам руских затворника који су се налазили у затворима у САД, Немачкој, Норвешкој, Словенији и Пољској.
Руски председник Владимир Путин потписао је указе о помиловању 15 особа док се Москва захвалила белоруском председнику Александру Лукашенку на гесту добре воље и помиловању немачког држављанина Рика Кригера, осуђеног на смрт, који је такође био део размене. Немац је проглашен кривим по шест тачака Кривичног законика - због тероризма, најамничког деловања, сарадњом са обавештајном службом друге државе – у овом случају Украјине, вршење радњи на штету националне безбедности.
Он је у интервјуу за државну телевизију „Белорусија-1“ објављеном прошле недеље рекао да је добио задатак од украјинске безбедносне службе да фотографише војна места у Белорусији прошлог октобра и да му је речено да постави експлозив на пругу југоисточно од Минска. Дошло је до експлозије у којој нико није повређен.
Бајден осваја политичке поене
Руски експерти истичу да ова размена има значај за унутрашњу политику Сједињених Држава, јер ово може бити адут америчких демократа који ће користити у предизборној кампањи. Друга ствар је што је за Путина овај фактор у унутрашњој америчкој политици безначајан. Москви је било главно да извуче своје грађане јер, како објашњавају руски експерти, Русија своје људе не оставља на цедилу.
Дакле, за разлику од Сједињених Држава које су у овом случају биле политички мотивисане, Москва то није радила због политичких поена. За Бајденову администрацију ово је део пи-ар кампање, уверени су експерти.
На питање какве су даље перспективе, с обзиром на то да је велики број Руса и даље у америчким затворима и на Западу, и могу ли се очекивати још неке сличне размене пре него што Бајден оде из Беле куће, руски политиколог Игор Шатров каже да би такве прогнозе биле једнаке „гатању“.
„Обратио бих пажњу на једну другу ствар - на реакцију Трампа, који, генерално, није одобрио ову Бајденову акцију. Јасно је да он делује у ‘антибајденовском’ кључу као његов опонент, али истовремено шаље сигнал да односи са Русијом, ако он дође на власт, неће бити ружичасти како неки мисле. И то се увек мора имати на уму када градимо односе и изгледе за било какве односе са Западом и, пре свега, са Сједињеним Државама“.
Према његовим речима, многи гаје наду да ће се одласком Бајдена односи између Русије и Сједињених Држава побољшати, али они ће се само „радикално променити“.
Он такође оцењује да размена затвореника иде у корист демократама и Бајдену, јер га то приказује као „спасиоца“, али Шатров сматра да је „преурањено говорити“ да би Русија и САД могле да постигну некакве договоре по другим нерешеним питањима.
Руски експерти такође скрећу пажњу и на то да Запад одавно прибегаава пракси хапшења и осуђивања руских држављана на дуге затворске казне. То се, како оцењују, између осталог, ради и како би се извршио одговарајући притисак на Мосву.
Ипак, Бутина оцењује да је Русија у овим преговорима показала „политичку снагу“, а да је повратак у Русију многих затвореника, укључујући и њен, директно повезан за позицију Москве у међународној арени.
Путин дочекао ослобођене Русе
Споразум о размени затвореника је резултат вишемесечних, мукотрпних преговора.
Руски председник дочекао је ослобођене Русе на аеродрому „Внуково“ у Москви, а у говору добродошлице, захвалио се на верности земљи и заклетви и поручио им да их „отаџбина није заборавила ни на минут“.
Међу Русима који су се вратили у земљу је и Вадим Красиков, осуђен за убиство Зелимкана Хангошвилија, 2019. године, у Берлину, Грузијца који се борио против руских трупа у Чеченији, а касније тражио азил у Немачкој.
Међу Американцима је репортер „Вол стрит џурнала“ Еван Гершкович, који је ухапшен је у марту 2023. под оптужбом за шпијунажу. Како се наводи у оптужници, Гершкович је прикупљао информације о руској фабрици оружја „Уралвагонзавод“ у име ЦИА. Осуђен је у јулу на 16 година строгог затвора у Русији.