Тако нешто, односно трезор семена већ постоји на Земљи и налази се на далеком северу. Наиме, још 2008. године на Свалбарду, у Норвешкој, отворен је трезор у којем се налази више од 1,2 милиона узорака семена из целог света, укључујући пшеницу, пиринач, грашак, воће, поврће… Циљ тог трезора је да се осигура разноликост усева на Земљи и снабдевање хране за човечанство.
Научници размишљају како би требало да постоји и нека „бекап“ варијанта, ове, како су је медији назвали „Нојеве барке биљне разноликости“ (неки је још називају и Трезором за судњи дан) и како би било најбоље и најсигурније да то уопште не буде на нашој планети, пише портал Метро.
На овом пројекту учествују научници са неких од највећих светских универзитета, попут Харварда и Смитсонијана, а на почетку ће њихов фокус бити на трезору у којем ће бити смештени живи, криоконзервирани узорци најугроженијих животиња на Земљи.
Према оквирним плановима, замрзнути узорци послали би се на Месец где би се похранили у трезору који би требао да буде постављен на северном или јужном полу Месеца. Температуре на половима износе и до -200 степени Целзијуса, док је због кратера цело то подручје у сенци, тако да трезору неће требати никакав извор напајања како би се узорци држали смрзнутим.
Међутим, док само место похране није проблем, научнике највише брине како да се узорци који се шаљу на Месец заштите током путовања свемиром.
С обзиром да је реч о комплексном и амбициозном пројекту, јасно је да ће његова реализација потрајати, при чему се не ради о годинама, већ деценијама. Такође, за развој лунарног биоспремишта постоје и бројни други проблеми, па ће зато бити потребна сарадња различитих нација и култура, као и агенција како би се постигао договор око дугорочних планова трезора, односно држања узорака и управљања.