МУЛТИМЕДИЈА

Како је симбол моћи једног царства постао симбол победе Србије /фото/

10:30, 3 Август 2024
Лола Ђорђевић
Сви текстови
Сведок бурне историје, симбол непобедивости Србије и уједно непроцењиво културно добро наше земље, речни монитор "Сава" укотвљен испод Бранковог моста, попут руске „Ауроре“ приповеда о славној прошлости једног православног народа
Sputnik
1 / 21
Само неколико часова од Аустроугарске објаве рата Србије, у ноћи између 28 и 29 јула 1914. на земунској страни Саве су се појавили оклопни бродови аустроугарске Дунавске флотиле који су засули гранатама уснулу престоницу. Једна од оклопних топовњача био је и монитор "Бодрог" са кога су испаљени први хици на Београд. Били су то уједно први пуцњи у рату који ће променити светску историју
© Sputnik / Лола Ђорђевић
2 / 21
Бомбардовње је трајало у континуитету више дана и ноћи, а процењује се да је само до 2. августа испаљено 1.500 граната. Цеви топова монитора "Бодрог" сејале су страх и смрт. Дорћол, Савамала, и цео тај део града био је у пламену
© Sputnik / Лола Ђорђевић
3 / 21
Упркос очекивању стратега аустроугарске војске да ће под окрљем ватре са бродова већ исте ноћи заузети престоницу, наишли су на отпор храбрих браниоца позиционираних на десној обали Саве и подно бедема тврђаве. Непријатељ је више пута покушавао да се преко чамаца пребаци до савског пристаништа, али херојском одбраном браниоца Београда, непријатељске трупе су углавном завршавале у води.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
4 / 21
Речни ратни брод, односно монитор "Бодрог" израђен је 1904. године у бродоградилишту Данубиус-Шонисхен-Хартман у Будимпешти заједно са идентичним бродом под именом "Темеш", по плану бродоградитеља – главног инжењера Јозефа Тила. Прву пробну пловидбу ова два монитора су имали већ 2. августа 1904. године. У састав Аустроугарске дунавске војне флотиле уведен је 1905. године
© Sputnik / Лола Ђорђевић
5 / 21
Наоружање монитора било је снажно, али је оно што је брод чинило правом тврђавом био заштитни оклоп дебљине 20-70 милиметара, који је штитио најважније делове од зрна земаљске артиљерије. Зрна са копна су могла једино да оштете димњак, ветроловке, јарбол, топовске штитове и просторије изнад оклопљене палубе, али тиме убојна моћ монитора није могла бити много умањена
© Sputnik / Лола Ђорђевић
6 / 21
Митраљез Шварцлозе је водено хлађени митраљез који је дизајнирао Андреас Вилхелм Шварцлозе за аустроугарску војску 1907. године. Кориштен је као стандардно ватрено оружје у аустроугарској војсци током Првог светског рата, а користиле су га холандска, грчка и мађарска војска током Другог светског рата
© Sputnik / Лола Ђорђевић
7 / 21
Дужина брода износила је 56,2 m, ширина 9,86 m, највећа висина 12,8 m, висина бока 2,2 m, тежина 440 т. (депласман), газ 1,2 m и имао је максималну брзину од 13 чворова. ) Имао је две парне машине троструке експанзије и свака је покретала по једну пропелерску осовину са пропелером. Пару су обезбеђивали два котла са водо грејним цевима типа Јароу. Имао је складишта за 60 тона угља.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
8 / 21
Брод сведочи и о победи Србије у Првом светском рату, јер представља ратни плен Војске Краљевине Србије из 1918. године.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
9 / 21
У завршним фазама Првог светског рата, 31. октобра 1918.године, монитор "Бодрог" се, пружајући подршку аустроугарској војсци у повлачењу, насукао. Упркос томе што су му у помоћ послати други монитори и неколики најјачих реморкера, дејством српске артиљерије реморкери су потопљени, а понос аустроугарске флотиле је постао плен српске војске
© Sputnik / Лола Ђорђевић
10 / 21
Након завршетка рата, према мировном споразуму, "Бодрог" је са још неколико бродова званично додељен Краљевини СХС. Бродовима Дунавске флотиле убрзо су дата имена југословенских река. Тако су монитори „Енс”, „Темеш”, „Кереш” и „Бодрог” постали „Драва”, „Дрина”, „Морава” и „Сава”
© Sputnik / Лола Ђорђевић
11 / 21
Речни монитори у саставу Југословенске Краљевске морнарице су коришћени за патролу Дунавом, Дравом и Савом у северним деловима Југославије ка граници са Мађарском. Током Априлског рата, донета је одлука да се сва три монитора потопе да не би користили непријатељу. Монитори су потопљени у ноћи 12. априла 1941. године
© Sputnik / Лола Ђорђевић
12 / 21

Након капитулације Краљевине Југославије, власти усташке и нацистичке „НДХ“ покушале су да оспособе потопљене југословенске мониторе. Службовање у хрватској речној флотили било је кратког века, јер су већ током лета 1944. поново потопљени. Монитор је извађен и реконструисан 1952. године и уведен у састав Речне ратне флотиле под именом “Сава”. Пловио је до 1962. године

© Sputnik / Лола Ђорђевић
13 / 21

Током своје бурне историје брод је пловио под заставама четири државе: Аустроугарске монархије, Краљевине Југославије, Независне Државе Хрвастке и СФР Југославије.. На застваној гали су постављене заставе држава под чијим заставама је брод пловио(осим заставе НДХ)

© Sputnik / Лола Ђорђевић
14 / 21

Након расходовања, брод је мењајући власнике пропадао, све до октобра 2015. године када је Министарство одбране извршило откуп брода и предало га на чување Војном музеју. Данас је монитор "Сава" брод-музеј

© Sputnik / Лола Ђорђевић
15 / 21
У унутрашњости монитора у две просторије( једној одмах испод кормиралнице у средишњем делу брода и друга у простору испод палубе) налази се стална музејска поставка где посетиоци могу видети велики број оргиналних предмета од разних модела барометра, хронометра, справа за мерење даљине
© Sputnik / Лола Ђорђевић
16 / 21
Телеграфски уређај који је служио за комуникацију између посаде на командном броду и посаде у машинском одељењу у утроби брода
© Sputnik / Лола Ђорђевић
17 / 21
Секстант се користио за ручно мерење угаоне висине небеских тела с брода. Секстант се првенствено користи као навигацијски инструмент за одређивање географских координата проматрача мерењем угаоне висине различитих небеских тела (Сунца и неких звезда) у датом тренутку (астрономска навигација)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
18 / 21

Ручна сирена којом се посада упозоравала на ваздушни напад. Што се ручица сирене брже окретала, тиме је звук бивао јачи и интезивнији. Изложени предмети нису са самог брода али су већином из периода када је брод пловио.

© Sputnik / Лола Ђорђевић
19 / 21
Посада се састојала: од пет официра, 30 подофицира и 56 морнара.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
20 / 21
Поглед на Бранков мост са једног од прозора у потпалубљу
© Sputnik / Лола Ђорђевић
21 / 21

Сведок бурне историје, симбол непобедивости Србије и уједно непроцењиво културно добро наше земље, речни монитор "Сава" укотвљен испод Бранковог моста, попут руске „Ауроре“ приповеда о славној прошлости једног православног народа. Брод-музеј је отворен за посетиоце сваког дана( осим понедељка) од 10:00 до 17.00 часова

© Sputnik / Лола Ђорђевић
МУЛТИМЕДИЈАМултимедијафото-галерија
Коментар