Ово за Спутњик каже Неда Николић, фрулашко чудо и понос Србије, девојка која је померила границе поимања звука фруле у свету:
„Увек поредим, ирска народна музика је позната на светском нивоу, а где је наша фрула. Све радим да добије место које заслужује“.
Са само 14 година победила је на чувеном Сабору фрулаша у Прислоници код Чачка. Свира и клавир, саксофон, флауту, кавал и гајде. Дипломирала је на Факултету музичке уметности у Београду, а онда отишла на једно од ретких места у свету где знају шта је фрула, у Ирску.
„Тамо су заиста сви одушевљени фрулом, зато што је слична њиховој, али много је звучнија, много динамичнија, зато што је од дрвета. Српска фрула много је и гласнија, на неки начин, њима је фасцинантна та наша брзина у колима, орнаментика“.
Докторка за фрулу
У приватној колекцији има више од 30 фрула. Када је почела да свира куповала их је од разних мајстора, а онда се десио пресудни сусрет, са маестром Бором Дугићем.
„Била сам дете, то је био догађај, кад дође тај дан у месецу, у години, кад с татом седнем у кола и одемо код чика Боре у Крагујевац. Цео дан проведемо с њим, да ми објасни како са фрулама. Људи се изненаде кад сазнају, он се иначе бави производњом, прави фруле годинама“.
После мастер, сада је уписала и докторске студије, Ирска је каже, најбоље место за даље учење, припрема за њену животну мисију, да фрулу приближи свима. Нашла је најбољи начин, ставља је у друштво других инструмената, које није могуће замислити с њом. У различите жанрове, уз клавир, саксофон или гитару.
Срби не препознају благо
Свирала је у Америци, Русији, Индији, свуда по Европи, фрула је свуда прихваћена са одушевљењем, само у својој кући још нема место које заслужује. То је понекад, каже, фрустрирајуће.
„Коментаре, „добро, а шта радиш поред тога? Ма то је фрулица, знаш ли неко колце?“, не прихватам само лично. Ако Срби не схватају шта је фрула, како онда мислимо да је представимо свету“.
У Србији има неколико школа фруле, подно Копаоника, у Брусу свако дете свира, али с временом је остави, јер се на неговању тог народног инструмента не ради системски. Фруле готово да нема у образовном систему, не постоји литература, програм. Али то оне који осећају колико је фрула важна веза са прецима и традицијом не обесхрабрује.
„Држим приватне часове, људи се јављају, доста старијих људи се јави, па и у 70-тим. Имају стару неостварену жељу, отац им је свирао, деда. Донесу фрулу да видим да ли вреди. Јако ми буде драго, увек сам ту за те људе, да посаветујем, одржим час, али било би лепо кад би се више младих јавило“.
Поред трија и квартета, Неда Николић у Србији има и бенд у коме свира саксофон, "Шесто чуло"
© Фото : Спутњику уступила Неда Николић
Шесто чуло, само у Србији
Кад год може, Неда Николић је у Србији, то јој је, каже, најдраже место, не само због породице. Чим стигне, покрећу се нови пројекти. Била је у организацији и жирију овогодишњег 37. Сабора фрулаша у Прислоници, али током боравка у завичају не свира само фрулу.
„Имам бенд "Шесто чуло", то је једини бенд, једина прилика да свирам саксофон, скоро смо имали свирку у једном бару на Теразијама. То ме увек регенерише, то је одушак од свог мог професионалног живота, фруле, наступа“.
Њена докторска теза је глобална фрула, повезивање ирске и балканске, односно српске традиције. Воли и менторски рат, на студијама диригује оркестром, ипак најбоље се види само на једном месту – на сцени.
Неда Николић наступиће 7. августа на Жабљаку, у оквиру „Вајлд бјути фестивала“, у септембру је у Србији на етно фестивалу на који долазе музичари из целог света, а биће ментор, са колегом Ведраном Савићем из Тузле и на етно фестивалу у Босни и Херцеговини.
На сцени са колегама са факултета - српска фрула у ирском оркестру
© Фото : Спутњику уступила Неда Николић
Погледајте и: