Према његовим речима, продуктивност сорте постала је најбоља за озиме сорте, које се узгајају у Централном Црноземљу.
„Специфичност озиме пшенице је у томе што у зимском периоду и у пролеће она се суочава са мноштвом неповољних фактора – мразевима, болестима, које изазивају влагу и влажност. Наша сорта показује висок ниво отпорности на ове неповољне факторе. Пшеница је такође заштићена од полегања због кратке стабљике. Принос који смо сакупили на огледним парцелама је 10.930 килограма са једног хектара", истакао је Карлов.
Према његовим речима, то је највиши показатељ озиме пшенице у Централном Црноземљу, где на пример, просечна вредност приноса износи 4.090 килограма, прецизирао је Карлов.
Научник је истакао да временски услови ове године нису били идеални, али чак ни они нису спречили да да принос буде тако висок. Експериментална парцела се налази у Орјолу.
ВНИИСБ-50 добијен је помоћу методе маркера и геномске селекције, у чијој основи је одабир биљака са генима који утичу на продуктивност и отпорност на негативне факторе.
Руски генетичари и селекционари такође раде на стварању високоприносних сорти сунцокрета, кукуруза и других пољопривредних култура, уз истовремен одабир оптималних доза ђубрива и заштитних средстава за њих.
„Ово су кључне културе које дефинишу прехрамбену безбедност Русије. Истовремено, принос је само један од показатеља на који смо научили да утичемо помоћу геномских технологија. Међу њима су и отпорност на негативне факторе животне средине", објаснио је руководилац Курчатовског геномног центра НИЦ Курчатовски институт Максим Патрушев.
Он је закључио да нови приступи омогућавају стварање биљака са траженим карактеристикама, а такође омогућавају смањење за неколико пута развој нове сорте или хибрида, што је изузетно важно.
Погледајте и: