Међутим, то ће у многоме зависити од потеза који повлаче западне земље, на челу са Сједињеним Државама.
Александар Михајлов, шеф руског Бироа за војно-политичке анализе, упозорава да се тренутно трка у наоружању захуктава, западна ратна машинерија на томе зарађује и „за очекивати је да ће се (нуклеарна) ескалација наставити“, а посебно након најава да ће Сједињене Државе од 2026. године на територији Немачке распоредити америчке ракете СМ-6, крстареће ракете „томахавк“ и развојно хиперсонично оружје, које могу да носе и нуклеарне бојеве главе.
„Они нас суштински враћају на врхунац Хладног рата, у период из прве половине осамдесетих, када су америчке ракете средњег домета биле распоређене на европској територији, у Немачкој“, каже Михајлов.
Вашингтон звецка и прети хиперсоничним оружјем иако га још није створио, указује Михајлов.
„Сједињене Државе стварају хиперсонично оружје већ око 10 година тј. воде се стални развојни и конструкторски радови, али до данас произвођачи нису испоручили Пентагону ниједан производ, за разлику од Русије која има најмање два хиперсонична производа – ‘кинжал’ и ‘циркон’ који су у служби наше војске и користе се у оквиру специјалне војне операције. Кина такође има хиперсонично оружје и то је у принципу све. Све остале изјаве других земаља на ту тему тичу се углавном балистичких носача. Тако да саопштења Сједињених Држава треба размотрити са великом пажњом, али ипак, нека наши амерички партнери прво покажу своје производе који се крећу у ваздушном простору брзином већом од пет маха“, истиче Михајлов.
Заменик шефа руске диппломатије Сергеј Рјабков је упозорио да сат „судњег дана“ који симболизује степен напетости у свету у вези са нуклеарном претњом, показује да нас два минута деле до поноћи, али је указао и да то не значи да је кретање казаљке на сату неповратно и да ће почети рат. Према његовим речима, мора се одговорно приступити ономе што се дешава.
Он је навео и да за Русију могао доћи тренутак када ће морати да распореди нуклеарне ракете као одговор на акције Запада.
Русија више неће себи везивати руке
На питање постоји ли шанса да Берлин и Вашингтон одустану од распоређивања ракета након упозорења Рјабкова, Михајлов каже да он сумња да ће Немачка од 2026. године распоредити америчке пројектиле средњег домета на својој територији.
„Мислим да се у великој мери ради о покушају застрашивања Русије, тим пре што ће Шолц, који се слаже са предлогом својих америчких колега, можда већ и 2025., (после парламентарних избора) напустити место канцелара. Вероватно ће се то и десити, судећи по унутрашњо-политичкој ситуацији у Немачкој и на основу његовог рејтинга. Нови лидер ће имати другачију политику, а могуће је и да ће се у Вашингтону 5. новембра, након избора, нешто променити. Могуће да ће доћи до смене владајуће странке. Самим тим, не искључујем могућност да ће се сви ти њихови договори на крају свести на то да је све ово била груба западна реторика, на коју смо навикли. Одговор су, у принципу, добили и то не само од Рјабкова, него и Владимира Путина, који је недавно рекао да нећемо више једнострано везивати себи руке и обавезивати се да не постављамо далекометно оружје ван граница наше земље“, каже Михајлов.
Он подсећа да је распоређивање таквог оружја било забрањено хладноратовским Споразумом о пројектилима средњег и кратког домета (ИНФ), који је престао да важи 2. августа 2019. године. Тада је Москва саопштила да неће производити те ракете и да их неће распоређивати све док САД не буду распоређивале те системе у неком региону света, али претње Запада приморале су руског председника Владимира Путина да преиспита своју одлуку.
Михајлов истиче да се Русија све време држала споразума и међународног права, док Запад, на челу са Сједињеним Држава, све споразуме крши, уништавајући читаву безбедносну архитектуру. Истовремено, Михајлов упозорава да ће доћи до опасне ескалације 2026. године ако Сједињене Државе и Немачка спроведу своје најаве у дело.
Русија и САД избегле ескалацију због сигнала Пентагону
Многи експерти указују на то да би Калињинградска област могла да се нађе на нишану или, прецизније речено да буде мета Запада, али Михајлов наводи да је то један од најзаштићенијих руских региона у погледу противваздушне и противракетне одбране. Распоређени су ешалонирани одбрамбени системи, укључујући системе С-400. Друго, тамо се налази и руско офанзивно оружје, укључујући и „искандере“ од којих не постоји ефикасна заштита.
Михајлов чак не искључује могућност и да би Москва у Калињинград могла да распореди своје ракете средњег домета, с обзиром да ИНФ споразум више није на снази.
„Штавише, ускоро би требало да се појави и копнена верзија хиперсоничног ‘циркона’. О томе су говорили представници војно-политичког врха протекле две године, а такав комплекс не може да пресретне ниједан западни систем ПВО. Тако да ћемо у том погледу имати много више предности од европских земаља које су заузеле ову помирљиву позицију, слушајући Вашингтон, док се, заправо, претварају у другу Украјину и спремно претварају Европу у полигон супротстављања Русији“, каже Мијлов.
Он оцењује да је европско друштво много разумније од политичара који владају европским државама, а то потврђују противљења да се Европа милитаризује, као и резултати европских парламентарних избора одржаних у јуну ове године.
Наду да Запад није сасвим изгубио слух на руска упозорења улива и чињеница да је избегнута нова спирала ескалације након што је руски министар одбране Андреј Белоусов послао веома озбиљно упозорење свом америчком колеги Лојду Остину. Према речима Рјабкова, два министра су имала телефонски разговор и разменили мишљења о ситуацији у Украјини. Говорили су о „могућим новим провокацијама Кијева“, а истиче се да су они „незамисливи без директне помоћи Вашингтона“.