Није било превише задржавања кошарка, јер је гужва на аеродрому "Никола Тесла" била огромна.
Малишани у пратњи родитеља, одевени у дресове, углавном "Богдановић, Јокић", похрлили су у прве редове с реквизитима, баскетаром, јелте, како би додирнули своје идоле, сликали се с њима и имали моменат за памћење.
Јокић је први изашао и с осмехом на лицу, искусно је пројурио, док су после њега и Николе Јовића изашли Филип Петрушев и Василије Мицић.
И док је Мицић био "заробљен" давајући аутограми и потписујући заставе Србије бројним навијачима, Фетрушев је нашао времена бар за кратку изјаву Спутњику.
На питање да ли ова бронза сија златним сјајем, уследио је одговор:
"Да, мислим да смо били стварно јако, јако близу. Заслужили смо да победимо у том полуфиналул, али и даље имамо медаљу. Освојили смо бронзу, заслужено".
На констатацију да су одушевили јасност слављем у једном париском ресторану, где се певало "Проклета је Америка и злато што сја...", где се мало (више) попило, да би врхунац вечери уследио приликом доделе медаља тек око поноћи, Петрушев је рекао.
"Тако смо се договорили. Много нам значи ова медаља, то је показало славље у Паризу и овај дочек на аеродрому. Биће још славља, биће још неко окупаљање, чека нас и балкон", рекао је за Спутњик Филип Петрушев освајач бронзе, која сија златним сјајем.