Овако стручњак за енергетску безбедност, професор доктор Петар Станојевић коментарише иницијативу за проширење складишта природног гаса у Банатском двору.
Премијер Милош Вучевић је приликом посете подземном складишту гаса у Банатском двору, заједно са министром рударства, директором „Србијагаса“ и амбасадором Русије у Србији Александром Боцан-Харченком, истакао да је енергетска безбедност грађана приоритет државе.
Станојевић истиче важност складиштења ресурса на сопственој територији и опомиње да увек постоји могућност да неко покуша да злоупотреби туђе ресурсе.
„У неким тренуцима једна земља може искористити ресурсе туђе земље за своје потребе. Једноставно нећете моћи да се докопате својих ресурса, или ћете имати проблема да их се докопате у време када вам то баш буде требало“, упозорава Станојевић.
Имамо још места
Србија нема само потенцијал да складишти гас у Банатском двору, објашњава наш саговорник, већ има доста других потенцијалних складишта:
„Тај капацитет се некада процењивао на шест милијарди кубних метара. Тренутно се у Банатском двору може складиштити око 450 милиона кубика, што значи да нам је потенцијал складиштења 12 или 13 пута мањи него што би потенцијално могао да буде“.
Србија, каже Станојевић, теоретски заиста може много да прошири своје капацитете за складиштење гаса. Што се самог проширења Банатског двора тиче, у првој фази је било предвиђено да се тај капацитет удвостручи, док се у наредној фази предвиђа повезивање са гасним складиштем које се налази у непосредној близини, чиме би се још значајно повећали капацитети.
„Колико Србији треба складишта зависи од тога колики ниво сигурности желимо да имамо. По неким европским правилима, период за који би требало да имате гасне резерве рачуна се као месец дана вршне потрошње. По другим правилима, могли бисте да рачунате на два месеца средње потрошње. То све зависи и од тога колико би Србија имала резерви мазута и других енергената“.
Да ли је добро имати више складиштеног гаса зависи од тога колико су реалне могућности једне земље за набавком и складиштењем, али и од процене ризика. Уколико се очекује да би земља могла запасти у већи проблем, требало би да се снабде већом количином гасних резерви.
Исто тако, уколико нема сличних турбуленција, нема потребе правити ни огромне резерве. То је, закључује Станојевић, питање конкретне оцене коју држава треба да донесе.
Погледајте и: