Овако стручњак за међународне односе и некадашњи конзул БиХ у Франкфурту Лућано Калужа коментарише интервју посланика Бундестага Михаела Бранта сарајевском „Ослобођењу“, у коме је овај функционер немачких Хришћанских демократа (ЦДУ) изнео низ увреда и злурадих коментара на рачун Републике Српске, њених институција и председника.
За Дејтонски споразум Брант је рекао да се ради о „неправедном договору који је наградио ратне злочине“ и који „крши основне европске и западне вредности“.
Бошњачки лобиста од ране младости
Према Калужиним речима, Брант сличне поруке даје у континуитету. Не ради се о нечему новом нити би његовим речима требало давати на значају. Наш саговорник подсећа да је Брант још од деведесетих година и грађанског рата у БиХ био један од најгласнијих заговорника бошњачких интереса у Немачкој.
У БиХ дошао је још као студент – био је први страни студент који је након рата уписао Сарајевски универзитет, а радио је и као службеник-добровољац Хашког трибунала. Посланик је Бундестага од 2005, а био је у кругу ближих сарадника некадашње канцеларке Ангеле Меркел.
Када је Немачка одбила да 2017. уведе санкције Милораду Додику, Брант се таквом ставу огорчено успротивио – у интервјуу за „Аваз“, још једно бошњачко гласило које се залаже за унитарну БиХ, тражио је од тадашњег немачког шефа дипломатије да Немачка уведе санкције Додику. Штавише, тражио је да санкције уведе и комплетна ЕУ.
„Дипломате у Бриселу и Берлину не смеју више да буду пуки гледаоци ове ситуације, времена је све мање. Додикова најава о једностраном померању граница у Европи је опасна игра ватром. Када осигурач почне да гори, биће прекасно“, рекао је тада Брант.
Сарадња једино решење
Да се ради само о личном ставу, Калужа поткрепљује и чињеницом да је пре око месец дана министар за европско проширење немачке покрајине Хесен Манфред Пенц био на радном састанку са председником Републике Српске. Разговор је вођен, како Калужа каже, у срдачној атмосфери.
Пенц је пренео поздраве од појединаца из ЦДУ-а, странке којој припада и Брант, као и немачких институција. Пенц је тада подржао институционални развој републике Српске и БиХ у партнерству са Немачком, без наметања решења и без притисака, наглашава Калужа.
„Дакле, послате су потпуно другачије поруке, оне које јесу примерене и нормалне у 21. веку. И то је у потпуној супротности са овим што је изговорио господин Бранд. Мислим да не треба давати на значају његовој изјави, али треба узети у обзир да је он члан ЦДУ, једне од највећих структура у Немачкој“, наглашава наш саговорник.
Немачка политика и политика Хришћанских демократа према БиХ и Балкану је непромењена већ деценијама, врло јасно је и директно саопштавана, додаје Калужа.
„Оно што претпоставља да би се у наредном периоду могло десити јесте да се покуша са усаглашавањем и налажење заједничке могућности за сарадњу, како са Републиком Српском, тако и са свим осталим институцијама јер је то једини начин на који цела регија, заједно са Србијом и осталим земљама може покушати да у партнерству договори за приближавање ЕУ“, закључује Калужа.
Погледајте и: