Резултати испитивања показали су да теме, као што су Косово и Метохија, ситуација у региону, спољна политика Србије интересују младе - њих 41,4 одсто је ове проблеме издвојило као најбитније.
На врху приоритета су и функционисање демократије у Србији (47,6) одсто, корупција и криминал (46,9 одсто) и економске теме (38,7 одсто).
Европске интеграције су на дну табеле са свега 19,6 одсто оних којима су оне битне. Иако је став младих према ЕУ генерално негативан, ипак је нешто бољи него прошле године када је та тема интересовала свега 16,4 испитаника.
На питање да ли подржавају улазак Србије у ЕУ, проценат потврдних и одричних одговора је изједначен - 39 одсто, иако је перцепција младих ЕУ прилично негативна (36,2 одсто) у поређењу са 21 одсто оних који позитивно гледају на блок. Њих 42,8 одсто је неутрално.
На питање зашто Србија још није постала чланица ЕУ, њих 62,4 одсто сматра да је то због тога што не жели да призна „Косово“. Да је разлог чекању пред вратима ЕУ тај што Србија не испуњава све критеријуме за чланство мисли 59,5 одсто испитаника.
Њих 57,8 одсто верује да евроинтеграције трају толико дуго јер Србија не жели да се одрекне добрих односа са Русијом и Кином.
Када је реч о ставовима младих према спољној политици Србије, њих 39 одсто верује да Србија треба да балансира између истока и запада. Четвртина испитаника сматра да земља треба да се окрене Русији и Кини, док свега 16 одсто верује да би требало да се ослања на САД.
На питање шта би Србија требало да ради по питању „Косова“, највећу подршку (31,7 одсто) има опција да Србија у одговарајућем тренутку поврати пуну власт на КиМ војним средствима.
Њих 21,5 сматра да питање статуса треба оставити за касније, а да би сада требало радити на помирењу, док 18,4 одсто сматра да би требало признати тзв. Косово али уз измену граница тако да већина српског становништва остане у оквиру Србије. Свега 8,5 одсто верује да би најбоље решење било признање независног „Косова“.
На питање да ли би Србија требало да уђе у НАТО, њих 58 одсто сматра да Србија не треба да има било какву сарадњу са НАТО, њих 20 одсто подржава сарадњу са Алијансом, али не и улазак у исту.
Када је реч о увођењу обавезног војног рока - када је реч о обавезном војном року за мушкарце, 49 одсто испитаника га подржава, а 43 одсто се противи. Док се обавезном војном року за жене противи 68 одсто испитаника, а подржава га 19 одсто.
Обавезни војни рок за мушкарце подржава 51 одсто жена и 47 одсто мушкараца, а обавезни војни рок за жене - 21 одсто жена и 16 одсто мушкараца, преноси РТ Балкан.
Погледајте и: