Бљерим Рамадани који је ухапшен прошлог месеца у Северној Македонији по Интерполовој потерници на захтев Србије побегао је из кућног притвора куће његовог рођака. Ово је само последњи у низу случајева да кад би се неки Албанац нашао иза решетака, недуго затим би „мистериозно“ нестајао и тиме избегавао одговорност за своје поступке.
„Вешти“ Албанци
Великоалбанска агенда уподобљена је западним интересима на тај начин да практично представља демонстрацију силе западних фактора на овдашњем терену, а сви ми се налазимо под присмотром западних моћника, каже Илић из Института за европске студије, коментаришући откуд та албанска „вештина“ ескивирања било какве врсте притвора, затвора или казнене установе на простору Балкана.
Пре Рамаданија, Фатон Хајризи, који је крајем прошлог месеца убио српског полицајца, након чега је и сам убијен, девет пута је бежао из затвора. Још се памти како је, опет „мистериозно“ из будно чуваног Бондстила својевремено побегао Фљорим Ејупи одговоран за бомбашки напад на аутобус код Подујева 2001. године, приликом којег је страдало 12 Срба. Он и још четворица терориста ухапшени су и одведени у Бондстил због подметања бомбе под аутобус „Ниш експреса“.
Према званичној америчкој верзији, Ејупију је за његов рођендан дошла жена и донела му торту у којој су, баш као лошој комедији, биле маказе за жицу. Он је исте ноћи побегао из затвора који се налазио у центру највеће америчке војне базе на овим просторима, а у извештају који вређа интелигенцију наводи се да је у флуоресцентном наранџастом комбинезону пронашао једини мртви угао на огради, где нема камера, те да је побегао у ноћ. Његове колеге терористи, убрзо су пуштени регуларним путем.
Читав овај простор централног Балкана, или како сад последњих година можемо да чујемо у тој окупационој терминологији – Западног Балкана, нажалост је под присмотром или под „шапом“ западних безбедносних и обавештајних структура. Није ни чудо што ће они играчи који су „подизвођачи радова на терену“ интереса западних сила имати подршку или слабију безбедносну проверу, а самим тим и могућност да побегну из затворских јединица, рекао је Илић за Спутњик.
Он објашњава да се овакви примери дешавају врло често и на територији Србије, односно њене јужне покрајине, и на територији Северне Македоније, а било је сличних случајева и у Црној Гори и у Албанији. То је, каже Илић, општа појава на читавом балканском простору и он је не везује за неспособност безбедносног апарата поменутих земаља, већ за геополитички моменат који је у последњих неколико деценија ишао искључиво на руку великоалбанском фактору, односно великоалбанској агенди.
Докле више
Престанак ослобађања албанских терориста и потпуна аболиција за све што су учинили може се десити само уколико било која од балканских држава некада постане независна и самостална у правом смислу те речи. Док год имамо колонијални провизоријум на читавом нашем простору, каже наш саговорник, ово ће бити редовна појава.
Наравно, да би нека од балканских земаља постала независна и самостална, мора да се промени геополитичка ситуација у свету. Она се тренутно мења на источном фронту и делимично на Блиском истоку, али доста споро. Тек након завршетка ове озбиљне геополитичке кризе, коју многи сматрају Трећим светским ратом и глобалним сукобом, моћи ћемо да знамо да ли би нека од балканских земаља могла да се осамостали у правом смислу те речи, постане независна држава и гони криминалце, без обзира на њихову етничку, верску и другу припадност.
Република Србија је најближи кандидат за тако нешто, каже Илић, али ни Србија ни нема ту могућност тренутно на простору КиМ. У том контексту, закључује Илић, тешко је очекивати да ће ова пракса бити промењена, барем не у некој ближој перспективи.
Балкан
© Sputnik
Погледајте и: