„Ми се не мењамо постепено током времена, постоје неке заиста драматичне промене“, рекао је један од истраживача, професор генетике са Универзитета Стенфорд у Калифорнији, Мајкл Снајдер, преноси Тајмс.
Он је додао да је средина четврте деценије живота време таквих промена, као и почетак шесте деценије.
Он и његов тим изучили су хиљаде различитих молекула, укључујући супстанце повезане са старењем коже, и тиме како тело прерађује алкохол и носи се са упалама.
У студији је током седам година учествовало 108 људи старости између 25 и 75 година. Они су давали узорке крви, столице, као и брисеве из носа, уста и са коже.
Научници су такође анализирали микробиоме учесника студије, односно бактерије, вирусе и гљивице које живе у телу и на кожи.
Састав молекула и микробиома прошао је два велика таласа промена, најпре око 44. године, а потом у 60. години, показали су резултати.
У првом кругу промена захваћени су молекули повезани са кардиоваскуларним болестима, док су у другом таласу промена укључене супстанце које учествују у регулацији имунитета, метаболизму угљених хидрата и функционисању бубрега, открила је студија.
Ови налази могли би да допринесу информисаности људи како да воде рачуна о себи. Смањено узимање алкохола у четрдесетим годинама живота могло би, на пример, да помогне.
„Ја дубоко верујем у то да треба да покушамо да прилагодимо и променимо наш животни стил док смо још здрави“, поручио је Снајдер.
Погледајте и: