На овај начин професор Економског факултета у Београду, др Љубодраг Савић коментарише најаву српског премијера Милоша Вучевића да ће се држава укључити у „обрачун“ са високим маржама у Србији.
Вучевић је најавио истрагу о томе ко се све уграђује у цене производа на њиховом путу од складишта и фабрика до рафова. У ту акцију ће се, како је најавио, укључити и Народна банка Србије (НБС), као и Безбедносно-информативна агенција (БИА).
Административним мерама тешко до смањења цена
Наш саговорник, како каже, признаје да не зна шта би у свему томе БИА требало да ради. Једино да истражује неке ствари које нису по закону. Тешко да се на пољу смањивања маржи могу постићи озбиљни ефекти уз укључивање БИА и НБС, поготово у земљи која стреми Европској унији и која изграђује слободну тржишну привреду, сматра Савић.
„У тржишној привреди не постоје ограничења. Постоје правила која се морају поштовати, али да би била тржишна привреда, држава доноси само начелне законе, не регулише и не прописује колика ће бити висина марже. То је административна привреда, нешто што смо имали после ИИ светског рата и повремено у бившој Југославији када су цене дивљале“, објашњава он.
Савић подсећа да такве административне мере у бившој држави нису дале резултате. Више пута су цене чак и замрзаване, али привредници су и тада налазили начине како да такве мере заобиђу.
Цене одређених производа биле су замрзаване и почетком епидемије коронавируса. На пример, замрзнуте су цене шећера у паковању од једног килограма, али су трговци таква паковања распакивали и шећер продавали у кесама као ринфузну робу у већим паковањима по цени вишој од оне која је била замрзнута.
Према његовим речима, у тржишној привреди је такве мере тешко је спровести. То не значи да држава не треба тиме да се бави, али Савић није сигуран да је то могуће административним мерама.
„НБС вероватно има неки инструментаријум који може да користи, али он је такође ограничен. На пример, код неких кредитних олакшица, али привреда не функционише директно преко НБС, него преко пословних банака. Једино што Народној банци остаје јесте да са пословним банкама регулише да, на пример, буде нижа цена новца или са неким другим погодностима које би могле да се прелију на кредите произвођача, а уз њихово обећање да ће снизити маржу. То је нешто што би хипотетички могло да функционише, међутим нисам сигуран ни у то“, напомиње он.
Очекивања инфлације подижу марже
Према подацима НБС, у прошлој години трговинске марже повећане су за читавих 36,6 одсто. За то, према Савићевим речима, постоје два разлога. Један је тај да су они који су у ланцу трговине очекивана инфлација била на сличном нивоу. На пример, цене хране биле су прилично високе.
Свако се против инфлације бори на свој начин. Потрошачи се боре тако што купују неке производе који им тренутно нису потребни, али очекују повећање њихове цене. На тај начин повећавају тражњу и стварају услове за повећање цена; трговац реагује на сличан начин и пита се хоће ли моћи да купује производ од произвођача по истој цени, па коригује за сваки случај малопродајну цену. Слично се понаша и произвођач, објашњава Савић.
„То је она психолошка компонента инфлације, која у овом тренутку није толико изражена јер је инфлација у значајној мери сузбијена, али то је нешто што је значајно код формирања цена“, напомиње он.
Друго, свако ко функционише на тржишту има трошкове који се сваког месеца коригују. Такође, трговци имају и кредите, а каматне стопе су биле високе. Све су то елементи које људи унапред антиципирају и покушавају да пребаце на другог. Најлакше је подићи цене, а то се враћа као бумеранг, додаје Савић. То је инфлациона спирала која је пригушена, али још увек траје.
Између 2013. и почетка епидемије коронавируса, Србија је бележила симболичан раст цена на годишњем нивоу. Штавише, постојала је дефлација. Сада имамо инфлациона очекивања и људи калкулишу – из скоро десетогодишњег периода безначајне инфлације, ушли смо у период у коме инфлација игра итекако значајну улогу, наглашава Савић.
На презентацији извештаја о инфлацији, гувернер НБС Јоргованка Табаковић је рекла да ће инфлација крајем године најпре успорити на четири одсто крајем ове године, а да ће затим да се током наредне године постепено приближи централној вредности циља од три одсто.
Савић, како каже, не сумња да је анализа урађена методолошки исправно. Међутим, живот је мало другачији. За оне који највећи део примања троше на храну и режије, а таквих је у Србији највише вести из Народне банке нису никаква утеха.
„Инфлација њихових производа, односно раст цена производа које они користе је значајно виша. Тако да ово треба да разумемо као просечну стопу која је вероватно исправно израчуната, али она, када бисмо је декомпоновали, има неких ставки које бележе јако низак раст цена и неких које бележе изузетно висок раст, а то је, на пример, цена хране“, закључује наш саговорник.
Погледајте још: