„Рад у лабораторији Универзитета Сеченов се активно одвија у неколико праваца. Један од њих је стварање алерго чипа за одређивање профила осетљивости на одређене молекуле алергена у различитим регионима земље. Резултати добијени у будућност могу постати основа за стварање линије нових молекуларних облика вакцина за алерген-специфичну имунотерапију, у зависности од потреба региона“, рекао је академик Караулов.
Прве такве вакцине су већ направљене, прошле су претклиничке студије и спремне су за клиничка испитивања: то су молекуларна вакцина за лечење алергије на мачју длаку, направљена у сарадњи Универзитета Сеченов и Медицинског универзитета у Бечу, и вакцина против полена брезе, истакао је научник.
„Јединственост нових облика вакцина против алергена није само у формирању чврстог заштитног имунолошког одговора и дуготрајне толеранције, већ и у њиховој високој безбедности. Ова вакцина има низак ризик од нежељених алергијских реакција, што ће нам у будућности, надамо се, омогућити да их користимо не само за лечење, већ и за превенцију алергија“, нагласио је Александар Караулов.
Још једна предност таквих вакцина је способност индуковања заштитног имунолошког одговора против унакрсно реактивних алергена.
„На пример, пацијенти са алергијом на полен брезе могу имати симптоме унакрсне алергије када једу различито воће или поврће, а пацијенти са алергијом на мачју длаку могу такође осетити симптоме када су изложени другим животињама – молекуларне вакцине против алергије могу бити изузетно корисне у таквим ситуацијама“, закључио је стручњак.
Погледајте и: