Сврха ових ограничења, како је Танјугу речено у Народној банци Србије (НБС) је двострука и она с једне стране она треба да спрече да се корисницима наплаћују превисоке каматне стопе, а с друге стране да везивањем максималне каматне стопе за кретање просечне пондерисане стопе уз одређени додатак, спрече нагли раст каматних стопа.
„Додатно, ограничењем и ефективне каматне стопе која показује укупну цену кредита, банке се спречавају да евентуално заобиђу ова ограничења кроз раст одређених кредитних накнада“, наводе из НБС.
Додају да ће када је реч о корисницима стамбених кредита усвајање ових ограничења имати велике позитивне последице по њих, будући да је одлука којом су ограничене камате код ове врсте кредита са променљивом стопом привремена, док је законско ограничење трајног карактера.
С друге стране, истичу у централној банци, захваљујући тој одлуци у претходних скоро годину дана спуштена је просечна пондерисана каматна стопа на стамбене кредите па ће то омогућити да се ограничење код ове врсте кредита спроведе лакше и без великих осцилација.
Наводе да је предвиђено ограничење каматних стопа значајно и код готовинских кредита, кредитне картице и дозвољеног прекорачења јер ће спречити управо оно што је захтев Директиве Европске уније а то је да се корисницима наплаћују превисоке камате.
И код ових ограничења разматра се везивање за просечну пондерисану стопу али и за законску затезну камату на коју опет директно утиче референтна стопа НБС.
Тако ће се, кажу, омогућити да референтна стопа брже и директније утиче на висину каматних стопа код ових банкарских производа.
Овим предлогом се предуговорно обавештавање, оглашавање и уопште информисање подиже на још виши ниво, тако да се са што мање документације, уз избегавање бирократског језика, на јасан и разумљив начин објасни кориснику да задуживање кошта, да са собом носи ризике, односно економске последице, као и да му се кроз одређене савете дате у доброј вери помогне да пронађе услугу која ће најбоље да задовољи његове потребе.
У вези с тим се први пут на финансијском тржишту регулишу саветодавне услуге које банка може да пружа свом клијенту, али и услуга саветовања о дугу које треба да буду од користи клијентима са проблемом у отплати.
Из НБС наводе да Закон о заштити корисника финансијских услуга иде укорак са дигитализацијом која је свеприсутна, јер јасно прописује да се уговор о финансијским услугама може закључити у писаној форми и електронској форми, а да се поред својеручног потписа, односно квалификованог електронског потписа може користити и двофакторска аутентификација до одређене вредности уговора.
Осим тога, уговор се својеручно не мора потписати само на папиру, већ се то може учинити и на таблету или неком другом сличном уређају, као трајном носачу података.
Први пут се регулише и пракса везивања и обједињавања услуга, тако што се банци забрањује да давање кредита услови обавезом коришћења неке друге услуге, осим изузетно, док се с друге стране банци даје право да обједињава услуге.
То примера ради значи да банка може клијенту да понуди одређени пакет који је као такав повољнији него куповина услуга одвојено, с тим да сваки корисник мора да има могућност да услуге користи и одвојено, односно само неку од услуга из пакета.
Посебно поглавље је посвећено поступку по приговору и притужби, као поступку у коме је у претходних 12 година НБС обештетила огроман број корисника па су сва добра искуства из праксе имплементирана у овај закон.
Осим тога, за разлику од досадашњег начина посредовања које је засновано на правилима из општег закона о вансудском решавању спорова, овим законом се дају већа овлашћења медијаторима на начин да могу да износе конкретне предлоге за решење спорног односа.
Гувернер Народне банке Јоргованка Табаковић изјавила је раније да су банке пре нацрт овог закона добиле пре недељу дана и да се очекује да се свака банка о предложеним изменама огласи појединачно.
Према њеним речима, нови закон би на снагу требало да ступи крајем године, када истекне тренутна мера о ограничењу камата на стамбене кредите.
„Прво ћемо разговарати са банкама, а затим следи јавна расправа, не у смислу јавног слушања, већ расправа под којом подразумевамо јавно оглашавање нацрта где целокупна јавност има могућност да се огласи о изменама“, рекла је Табаковић.
Нагласила је да ће се о детаљима закона говорити када се прво постигне консензус са банкама, а онда ће оно што се назива јавном расправом бити доступно и осталима.
Погледајте и: