Челници крајње левичарске партије Непокорена Француска најавили су да ће француском парламенту поднети захтев за опозив председника државе Емануела Макрона, уколико он не именује Луси Касте из те странке за премијерку.
Непокорена Француска тражи опозив Макрона
Непокорена Француска је у тексту објављеном у француском недељнику „Трибун диманш“ оптужила Макрона за „институционални удар против демократије“, јер је одбио да прихвати резултате парламентарних избора одржаних у јулу.
Непокорена Француска истиче да Макрон „мора да зна да ће сва уставна средства бити употребљена да би се он свргнуо са функције“ и оцењује да француски председник жели да именује премијера „не узимајући у обзир резултат последњих парламентарних избора које је изгубио након пораза на европским изборима“.
Подељена левица „игра“ за Макрона
Сигурно је да након завршетка Олимпијских игара и неке врсте примирја ког је затражио Макрон долази период у ком ће притисци на њега бити веома интензивни, пре свега од оних који су освојили највише места у француском парламенту, каже Митић за Спутњик.
Међутим, проблем је у томе што је левичарска коалиција која је освојила највише мандата прилично подељена, и идеолошки али и афинитетима према Макроновој политици центризма, додаје Митић.
„Постоје велике разлике између Меланшона који свакако жели да што пре дође до једног резултата који би дефинитивно елиминисао 'макронизам' и додатно ослабио Макрона, без обзира да ли би то довело до његове оставке или импичмента, а са друге стране имамо у тој коалицији и врло снажну Социјалистичку партију, која је додуше слабија од Меланшонове, али која често зна да флертује са идејама Макрона. Због тога смо видели да ову иницијативу Меланшонове партије нису подржали из Социјалистичке партије, односно њен лидер Оливије Фор“.
Разбијање левице – традиционална Макронова манипулација
Али то не значи да ће Макронова идеја да у потпуности разбије коалицију левице успети, иако он ради на томе и види се да је његов циљ да именује премијера који би направио отклон од онога што назива екстремном левицом и десницом, а које су, у суштини, победнице избора, додаје Митић.
Макрон жели да од Меланшона отцепи део левичарске коалиције и ту рачуна на део Социјалистичке партије, Зелених и Републиканаца не би ли са својом коалицијом „направио нешто што би било у традицији његових манипулативних деловања“, сматра Митић.
Тако би у великој мери потпуно негирао оно што су прави резултати парламентарних избора који су показали изузетно снажно одбацивање његове политике и са леве и са десне стране, истиче Митић.
„Та иницијатива има одређене шансе да прође уколико буде прихваћена и од других. По реакцијама које смо видели до сада и из те левичарске коалиције, и по ћутању Националног окупљања, може да делује да ова конкретна иницијатива можда нема велике изгледе да успе. У овом тренутку она је можда више нека врста притиска на Макрона да одобри предлог да Луси Касте која је кандидаткиња коју је предложила Меланшонова партија, буде изабрана за премијера.“
Макрон купује време
Макрон је одбацио ту иницијативу пре неколико недеља, међутим и код Меланшонове партије и код Зелених Луси Касте и даље стоји као главни кандидат, тако да је сада очигледно да ће Макрон наставити да купује време, сматра Митић.
Макрон сада говори да неће бити новог премијера и формирања нове владе пре Параолимпијских игара и вероватно је намера тих сталних одлагања да се уруши коалиција левице и да се онда прогура неки кандидат за премијера који би био најближи његовој политици, додаје Митић.
„Макрон сада покушава да сачува континуитет сопствене политике. Упркос томе што је Национално окупљање добило девет милиона гласова, левичарска коалиција седам, а он само шест, Макрон мисли да је његова политика та која би требало да опстане и да оснажи његов покрет пред председничке изборе за пар година. Дакле, реч је о још једној врсти политичке манипулације Макрона на шта смо навикли, и остаје да се види колико ће снажан бити притисак на њега у наредних неколико недеља.
Иницијатива Меланшонове партије је свакако један корак који јесте снажан, али који у овом тренутку има ограничене домете, пре свега због недостатка подршке осталих партнера у левој коалицији, додаје Митић.
Процедура за опозив направљена да буде тешко достижна
Уколико би се и стекли услови да се покрене опозив Макрона, та процедура није једноставна и састоји се од неколико корака. Прво би требало проћи кроз административну процедуру која захтева подршку две трећине посланика, а после тога се улази у политичку процедуру, односно гласање, објашњава Митић.
Реч је о процедури која је намерно направљена да буде тешка за достизање и због тога је њен успех јако неизвесан без снажне политичке подршке са обе стране политичког спектра, истиче Митић.
„Наравно, у случају да то теоретски успе, био би то разарајући ударац и за Макронову политику и генерално и за саму Европску унију. Међутим, мислим да би требало да будемо опрезни око тога који су реални домети овакве иницијативе у овом тренутку. Што наравно не значи да, уколико Макрон настави да иритира целокупну јавност и уколико настави да са својом политиком одлагања и манипулисања и левице и деснице, није искључено и да унутар Социјалистичке партије дође до притисака на само руководство да појача не само критику, већ и претње према Макрону.“
Осим тога, остало би да се види да ли је десница спремна да подржи иницијативу која долази од идеолошког противника, иако у неку руку и Меланшон и Национално окупљање имају једног заједничког непријатеља, а то је макронизам, закључио је Митић.
Погледајте и: