Разлог за тај блесак превасходно су биле измене које је направио Владан Милојевић, а односиле су се на улазак Огњена Мимовића, Бруна Дуартеа и Милсона, као и чињеница да Звезда није више имала шта да изгуби. Јер, губила је 2:0 и била је уплашена и дезорјентисана, а то није одлика великих.
И зато, уследија је реакција- На време!
Трио који је крочио на терен у другом полувремену у последњих пола сата успео је да „удахне Звезди нови живот“.
Звезда је капитулирала у два наврата од 52. до 62. минута, да би после тога двострука измена и улазак Бруна Дуартеа и Милсона показао друго лице Звезде, лице које је седмоструког узастопног првака Србије оставило у игри за пролазак у групну фазу Лиге шампиона.
Звезда је куд и камо боље изгледала на наквашеном норвешком „вештаку“ на ком су то тог тренутка главну реч водили фудбалери Боде Глимта.
О томе је причао и Владан Милојевић по завршетк сусрета.
„Јако добро играју на овој подлзи. Једноставно контролишу ту лопту и фасцинантно је гледајући уживо како то изгледа. Имају систем, имају игру, трпели смо велики притисак. Није нам било лако, нисмо се најбоље снашли у почетку другог полувремена, после су уследиле измене и изгледали смо боље“, истакао је Звездин стратег од ког се очекује да од својих изабраника извуче реакцију у реваншу.
Звезда пред армијом својих навијача мора да буде тим који ће да диктира темпо, да држи лопту у поседу с јасном идејом како да угрози гол ривала.
Падали су много већи клубови од Боде Глимта на стадиону „Рајко Митић“, па нема разлога да тако не буде и 28. августа, али... Разлога за бригу има, али не и за страх! Само храбро и одлучно може се направити тај кључни корак ка премији и уласку у Лигу шампиона.
Али, увек постоји оно али. Звезди требају офанзивни бекови за тако нешто, требају јој „крила“ као што је био Осман Букари који, није можда теннички писмен као неки други играчи, али зна да пробије, зна да суперсоничним касом крај десне аут линије стави на муке противничке дефанзивце.
Е, то треба Звезди! Треба јој „експлозија“ Олајинке, или трк Пуме, луцидност Луке Илића или дрскост Мирка Иванића, која је изостала у Норвешкој.
Само с таквим приступом игре и јуришем од првог минута, пропраћеног хуком са Севера, затим и осталих трибина и гротла Маракане, Црвена звезда може да се нада победи и пласману у Лигу шампиона.
У супротном, остаће јој Лига Европе као утеха...