Бернсова посета Сарајеву и Београду политички је мотивисана, сматра некадашњи шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић - да је његова посета мотивисана нечим из домена тајне службе, Бернс не би дошао на овако демонстративан начин.
Јовановић, како каже, не верује да ће Бернсова посета имати конкретног политичког ефекта, али може да буде материјал за размишљање и процењивање сложености и опасности односа са Вашингтоном.
Непремостиве препреке за америчку политику
Американци ће сигурно желети да пожуре процесе приклањања Србије и БиХ такозваним европским интеграцијама, као првог степена интеграција и на ширем атлантском плану. Међутим, једно су жеље, а друго могућности јер неке ствари су непремостиве – разваљивање Дејтонског споразума неприхватљиво је за Србе у БиХ, али и за Србију као потписника.
„Што се тиче Србије, они не многу никако да премосте то што су Косово и Метохију бесправном употребом силе одвојили од Србије и од њега направили некакву другу албанску државу на Балкану. То је непремостива препрека. Они се још заносе тиме да још могу да увере Србију да је у њеном интересу да има мању територију него оно што је уставом дефинисано, али то је немогуће очекивање“, напомиње Јовановић.
Пре би могло да се деси да Америка кроз Бернсову посету добије повратну информацију о томе колико јој досадашња политика не иде од руке и да би морали да више уважавају интересе Србије и Републике Српске, каже он.
Затварање политичких рупа у свету
Америка не може да затвори празан балкански простор због Србије и Републике Српске, а са друге стране изложена је брзим светским променама са јачањем земаља које се залажу за равноправне и демократске међународне односе, као и јавном оспоравању америчке хегемоније у свету, истиче наш саговорник.
„Русија се супротставила офанзивном ширењу НАТО према њеним границама и према бившим совјетским републикама, док је Кина, главна америчка мета, изашла из уског националног оквира спорења са Америком и бацила јој рукавицу у лице. Кина више неће да се задржава само на критикама, него је почела да прозива Америку по читавом глобусу“, наводи Јовановић.
Све то су нови моменти који су највероватније мобилисали америчку администрацију да почне да сређује своје нерешене и непокривене проблеме у свету. Један од њих је, по њиховом схватању, и део Балкана који заузимају Србија и Република Српска. Бернс долази у прекој политичкој потреби Америке да затвори балкански џеп, закључује Јовановић.
Директор ЦИА Вилијем Бернс, након посете Сарајеву, долази у Београд. Како су саопштили медији, Бернс је у Сарајеву имао састанке са директором Обавештајно-сигурносне агенције Алмиром Џувом и члановима Председништва БиХ.
Иако званичних саопштења са састанака није било, појединим медијима су неименовани званичници америчке владе рекли да је разговарано о питањима од заједничког интереса, што укључује и територијални интегритет и суверенитет БиХ, као и о „забрињавајућој сецесионистичкој реторици и деловању председника Републике Српске Милорада Додика и Владе Републике Српске“.
Бернс, један од ретких каријерних дипломата који је дошао на чело ЦИА-е, претходно је обављао дужност помоћника америчког државног секретара (у том својству је и посетио БиХ 2012.), а био је и амерички амбасадор у Русији. Спада међу најутицајније људе у кругу председника Џоа Бајдена, с обзиром да је од пре две године и део његовог ужег кабинета.
Погледајте и: