МУЛТИМЕДИЈА

Битка која је задивила свет и пронела славу српског војника /фото/

У част битке која је задивила свет и српског војника прославила, сваког августа од подножја до врха херој планине, хиљаде људи стопама славних предака маршира.
Sputnik
1 / 23
Сваког августа, већ 15 година, у недељи када се обележава јубилеј славне Церске битке, прве победе савезника у Великом рату, из Шапца пут Цера креће колона поштовалаца херојских подвига наших предака
2 / 23
Учесници јубиларног 15. по реду Церског марша су своје ходочашће започели из центра Шапца, тачније испред Саборног храма Светих апостола Петра и Павла у Масариковој улици
3 / 23

Ова родољубива манифестација, ове године је окупила око хиљаду учесника из свих делова Србије и Републике Српске, који су на температури која је прелазила 35. подеок на целзијусовој скали прешли 35 км у славу и част див јунака са Цера

4 / 23

За учешће на маршу потребни су удобна обућа, шешир или капа због сунца и оно што је најважније- добра воља, која је судећи по осмесима ове двојице загрљених младића присутна

5 / 23
Носилац овогодишње „Церске споменице“ је председник Удружења добрих људи “Огњиште” Славко Радочић из Панчева, човек чији су кораци помогли великом броју деце да живе и имају живот достојан човека
6 / 23
Најмлађа учесница марша са мамом и баком.
7 / 23
Из Аустралије на Текериш. Два пријатеља, од којих један живи у далекој Аустралији, а други у Србији, обучени у мајице са ликом војводе Радомира Путника (коме је овогодишњи марш посвећен) пешаче у част предака који су пре сто десет година својом крвљу исписали странице историје.
8 / 23

Церска битка вођена је од 12. до 24. августа 1914. године, а у историографији се помиње и као Јадарска битка. До првог великог окршаја на планини Цер дошло је у ноћи између 15. и 16. августа код Текериша, а потом су огорчене борбе вођене све до 20. августа на фронту ширине 50 километара и правцу Шабац-Текериш-Крупањ. Српска војска одбацила је преко Дрине надмоћнију аустроугарску војску, која је тог августа 1914. године доживела први велики пораз у Великом рату

9 / 23

Победа српске војске у Церској бици одјекнула је широм света и учинила да се Србија још више популарише међу савезницима. Велики број страних добровољаца се придружило српској војсци, од којих су многи положили животе бранећи Србију.

10 / 23
Генерал Степа Степановић, командант Друге српске армије и најзаслужнији за победу Србије у Церској бици, након битке унапређен је у чин војводе. Његов начин вођења битке представља право ремек-дело ратне вештине, а као изузетан пример преласка из стратегијске одбране у контранапад, се и данас проучава на најпознатијим војним академијама у свету
11 / 23
У току десетодневне битке српски губици су износили 3.000 мртвих и 15.000 рањених. Аустроугарски губици су били знатно већи. Било је 8.000 мртвих војника, 30.000 рањених и 4.500 заробљених. Српска победа над бројно надмоћнијим непријатељем је означила прву победу Савезника у Првом светском рату.
12 / 23

Након завршетка борби, откривени су страшни злочини у градовима и селима, које је аустроугарска војска починила над цивилним становништвом. Многе од тих злочина документовао је и светској јавност представио швајцарски форензичар Арчибалд Рајс

13 / 23
Одушевљен храброшћу и поштовањем људи с којима се сретао и запрепашћен до тада невиђеним злочинима аустријске солдатеске над недужним становништвом Арчибалд Рајс одлучује да остане у Србији као добровољац у српској војсци — Моравској дивизији — с којом је прошао Албанију, учествовао у борбама на Кајмакчалану и пробоју Солунског фронта
14 / 23

На само неколико стотина метара од највишег врха планине Цер – Шанчине (687 м.н.в.)налази се Црква Св. Јована Шангајског. Ова необична богомоља посвећена Св. Јовану Шангајском је и спомен-црква палим српским јунацима у Церској бици. У порти цркве осликан је велики мурал са мотивима Церске битке

15 / 23
Поглед са Цера на обронке подно планине на којима се пре 110. година водила славна битка. Планина се проламала од јаке пушчане, митраљеске и топовске ватре, звука труба и борбених поклича војника који су јуришали на непријатеља
16 / 23
У част Церске битке, у селу Текериш, подигнута је Спомен-костурница. Громада у виду планине, у чијим темељима су посмртни остаци палих ратника, направљена од необрађеног церског гранита као да израња из земље. На врху споменика је масивни бронзани орао који у кљуну носи ловоров венац док на предњој страни доминира грб Србије испод кога је исписан текст "Ваша дела су бесмртна"
17 / 23
Северно од костурнице, у некадашњој капели, након Другог светског рата Народни музеј из Шапца поставио је изложбу посвећену Церској бици. Поставка је својеврсни час историје који говори о страдању једног народа, херојству српског војника и поразу непријатеља
18 / 23

Једна од фотографија (део сталне поставке) приказује српску артиљерију. Колико је био силан налет српске војске говори и то да су аустроугаски војници безглаво, у паници и нереду, бежали према Дрини и преко ње у Босну. Губећи орјентацију и везу са јединицом, унезверени су, према сведочењима, у околним селима питали сељанке: „Казуј, стрина, ђе је Дрина!?“

19 / 23
Део поставке чини и "Текеришки пешкир" (део девојачке спреме Персе Спајић из Текериша) који је рањени српски војник Милета Милутиновић узео да би превио ране. Опорављен наставио је борбу, прешао Албанију и учествовао на пробијању Солунског фронта чувајући девојачки пешкир не би ли га вратио, али је након рата сазнао да је девојка умрла од туберколозе пре удаје
20 / 23

У непосредној близини спомен-комплекса у Текеришу налази се Црква Светог пророка Илије. У црквеној порти се налази неколико споменика погинулих ратника у Балканским и Првом светском рату

21 / 23
Крајпуташ у порти цркве Светог Пророка Илије посвећен двојици браће који су живот дали за одбрану Србије
22 / 23
Ипркос томе што женама није било дозвољено, нити друштвено прихватљиво приступање војсци нити учешће у ратним операцијама оне су налазиле друге начине да ступају у борбене редове. Многе од њих су се истакле својом храброшћу и оправдано оправдавају назив Хероина Великог рата. Милунка Савић, Флора Сендс, Софија Јовановић, Наталија Бјелајац су хероине које су у Првом светском рату учествовале као војници, болничарке и хуманитарне раднице. (Учесница Церског марша обучена у униформу српског војника)
23 / 23

И баш као што је летља олуја пратила први дан битке на Церу, тако су се након завршетка Церског марша тамни облаци над планином надвијали, док се у даљини чула грмљавина. Као да је природа, у некој нестварној представи, поново оживљавала крваву битку која се на овој херој планини пре 110 година одигравала.

Коментар