Ове птице, које имају карактеристично црно и светлуцаво зелено перје, ћелаву црвену главу и дуг, увијен кљун, не знају, међутим, инстинктивно у ком правцу треба да лете ради селидбе, па је тим научника ускочио да одигра улогу инструктора летења, пренео је АП.
„Морамо да их научимо којим путем да мигрирају“, казао биолог Јоханес Фриц.
Северни ћелави ибис некада је летео изнад северне Африке, Арапског полуострва и великог дела Европе, укључујући немачку покрајину Баварску.
Ова птица селица, позната у Немачкој и под именом валдрап, такође је сматрана за специјалитет, али је нестала из Европе, иако су малобројне колоније преживеле на неким другим местима.
Напори Фрица и групе истраживача назване Валдраптим, са седиштем у Аустрији, успели су да популацију ових птица доведу до броја од скоро 300 јединки од почетка пројекта 2002.
Проблем је, међутим, представљало то што ове птице нису умеле да нађу правац у којем треба да лете када се зими селе, па су одлазиле у погрешним правцима где би напослетку угинуле.
Улогу инструктора летења преузели су научници и активисти из групе Валдраптим који брину о птићима док су тек неколико дана стари.
Циљ је да птице навикну на њих и упознају их, како би их следиле када им показују пут којим треба да лете.
Чланови тима који је бринуо о птићима, када дође време, крену ултралаком летелицом показујући пут, а младе птице их следе у правом смеру.
Напори Фрица и његовог тима уродили су плодом, а прва птица самостално се вратила у Баварску из Тоскане где је зимовала 2011.
Још птица је потом сваке године прешло тај исти пут дуг 550 километара, а тим се нада да ће до 2028. број птица премашити 350 и да ће оне постати самосталне.
Погледајте и: