Спорадично се јављају, додуше, критичари ОИЕ, који указују да ветротурбине угрожавају птице, лептире, да мењају микроклиму. Чују се и критике да соларне фарме, такође, мењају еколошке одлике терена где су постављене, а поготово да их не треба „садити“ на плодном земљишту јер тако угрожавају и производњу хране. Уз то, чују се и коментари да су ветротурбине и соларни панели својеврстан вид загађења, односно, да их је немогуће рециклирати.
Недавно објављена анализа указује, међутим, да постојећи ветропаркови у Војводини не само да мењају микроклиму већ „заустављају“ и „кроти“ кошаву која, као што се зна, чисти Панчево и Београд од загађеног ваздуха.
Овакви коментари бацају ново светло на коришћење енергије ветра и Сунца јер се, код нас поготово, углавном причало о штетности градње малих хидроелектрана, које су угрожавале не само планинске реке и потоке већ и пределе које су ови водотокови снабдевали водом целокупни живи свет у пределима где теку.
Професора др Милоша Бањца са београдског Машинског факултета, који је и генерални секретар Српског комитета Светског савета за енергија (World Energy Council) питамо да ли ветропаркови могу да „укроте” кошаву и да ли су извор загађења током свог рада.
Саговорника „Енергије Спутњика”, који је у више наврата био помоћник министра за обновљиве изворе енергије, питамо не само да ли су ОИЕ стварно зелени већ и да ли их Србија користи на прави начин, како би обезбедила сигурност снабдевања и енергетску безбедност. Односно, да ли електричном енергијом, коју производе, газдујемо на прави начин. Јер, сада у великом делу наше природне ресурсе за производну електричне енергије не кориситмо ми већ странци.
О емисији „Енергија Спутњика“
„Енергија Спутњика“ је емисија портала и радија Спутњик коју води Јелица Путниковић, стручњак за енергетику.
Теме су махом везане за енергетику и економију, локалног и глобалног карактера, а гости су стручњаци у својим пољима. Емитује се сваког уторка у 21.00.