„Грузија је држава која повезује унутрашње регионе Евроазије и Европе, што је чини важном са становишта западних напора за диверзификације енергената, између осталог као транзитна тачка за каспијске енергетске ресурсе“, цитира часопис Лауру Линдерман, сарадника у Евроазијском центру антлантског савета.
По њеном мишљењу, „улазак Грузије у руску орбиту“ би за Запад био „срамота и значајан неуспех“.
Часопис сматра да су недавни протести у Грузији у вези са усвајањем закона „О транспарентности страног утицаја“ негативно утицали на изгледе за развој односа између Тбилисија и Запада. Изјаве лидера владајуће партије Грузијски сан – Демократска Грузија о одбацивању западних „псеудо-либералних идеологија” и неприхватљивости увлачења Грузије у војне сукобе такође одражавају постепени губитак позиција САД у земљи, закључује Њузвик.
Парламент Грузије је 28. маја након седмочасовне расправе надгласао вето председнице земље Саломе Зурабишвили иусвојио закон о страним агентима у оригиналној верзији. За документ су гласала 84 посланика, а против су била четири. Документ је усвојен упркос протестима који у Тбилисију и већим градовима трају скоро месец и по дана, као и претњама из САД и Европске уније.
Сједињене Америчке Државе осудиле су одлуку грузијског парламента и запретиле последицама, док Европска унија разматра одговор.
Погледајте и: