Александреску је са Црногорцем Веселином Мишковићем делио правду током меча Мађарске и Италије коју је обележио велики скандал.
Мишковић је доделио бруталити, односно директно искључење уз казну екипи, играчу који је постигао гол и потом је у продуженом покрету руке нехотице закачио ривала.
Арбитар је гледао снимак, али није променио одлуку, а потом је одлучено да играч не буде суспендован, ток је Мишковић добио казну.
Александреску није имао кривицу, али се осећа кривим.
„Мишковић је суспендован али ја нисам. Где је моја грешка? Нисам имао начин да утичем на одлуку колеге. Нисам крив ни за ВАР анализу. Постоји протокол. Рекли су ми да нисам даље делегиран да бих био заштићен. Од кога, због чега да будем заштићен? Имао сам добро суђење, поносан са, због тога. То су видели сви, био сам међу прва три. Оно што је тачно и извињавам се је употребљена фраза „не заустављај игру за сваку глупост“, који се чуо уживо. Било је то у време када је морала да се прекине јавна комуникација у слушалицама. Жеља ми је била да игра не буде расцепкана, да буде динамичнија“ објавио је на друштвеним мрежама Александреску.
И наставио...
„Шта су радили делегати, зашто нису утицали на промену одлуке? Могли су то редовно да ураде. Судио сам на супротној страни, мој колега је донео одлуку након прегледа фазе у ВАР-у. По протоколу нисам смео да пређем на другу страну осим ако ме позову. Не бежим од одговорности, али то је реалност. То је друго издање такмичење да ми је учињена неправда и то је превише. Донео сам одлуку да одустанем од каријере међународног судије. Не могу даље да радим са неким људима који нису реаговали на све врсте лажи које се пропагирају на неким сајтовима. Не да ме бране, него да кажу истину.“, каже Александреску, који је могао да суди још шест година.
Александреску је требало да суди 17. августа у Хрватској ревијални меч између генерације Хрватске која је постала олимпијски шампион 2012. године и светског тима са бројним звездама овог спорта.
„Била ми је част што сам позван на овакав меч. Извинио сам се што нисам могао да испоштујем позив, али оно што ми се догодило оставило је веома горак укус. Арбитража је затворено поглавље. Разлог није мој изостанак са финала, које остаје неостварен сан, већ чињеница да нико није званично представио шта се догодило па су дозволили да се мој имиџ укаља на одређеним сајтовима. Ватерполо ће остати у мојој души и наставићу да радим са својим сином и допринесем напретку орадеанског јуниорског ватерпола“, рекао је Александреску.