Према наводима финских медија који се позивају на изворе из Алијансе, НАТО ће распоредити оклопну бригаду од четири до пет хиљада војника у финском граду Микели близу руске границе и ту ће бити успостављена војна база НАТО пакта. У састав ове бригаде ући ће и војници шведске и норвешке армије.
Бригада ће имати задатак да помогне финској армији како би заштитила Финску од „потенцијалног руског напада“.
„Ми Финској ничим не претимо, немамо никакве територијалне конфликта или било шта друго. Ако се тамо појави НАТО бригада, онда се она појављује са неким циљем. Из НАТО-а чујемо сталне позиве да се „докрајчи Русија“, да се са њом једном за свагда оконча. За НАТО блок Русија је највећи непријатељ, а руководство НАТО-а то не крије“, каже Глазунов.
САД навикле да ратују туђим рукама
Русија бележи пораст војних активности Финске након њеног уласка у НАТО, почетком априла прошле године и почела је да ради на питању јачања северног бока у западном правцу. Као резултат, створен је нови војни округ и појавило се неколико база. Пре свега, они обезбеђују руску противваздушну и противракетну одбрану.
„Потребно је употребити све дипломатске методе, а можда и војне – можда треба распоредити наше јединице тик уз границу са Финском, како бисмо избалансирали ситуацију, како бисмо спречили евентуално изненадан упад Финаца и покушаје НАТО јединица да уђу на нашу територију. Сада је у току не само рат са Украјином, већ и рат са западним светом, који предводе Велика Британија и САД. И зато се од САД и Велике Британије може очекивати свашта, посебно од Сједињених Држава, које су навикле да ратују туђим рукама и самим тим ко зна шта се може десити“, упозорава Глазунов.
Микели, град у Финској са више од 52.000 становника, налази се на око 140 километара од границе са Русијом, а база у овом месту деловаће под командом НАТО базе у Норфолку на источној обали Сједињених Држава. Према наводима медија, у мирнодопским временима штаб ће планирати активности обуке НАТО-а у региону.
Финска и НАТО пакт ће обавестити јавност о активностима ове базе почетком јесени.
Како тврди штампа, оклопна бригада НАТО формира се за заштиту Финске, а наоружање које ће бити део ове бригаде биће ускладиштено у Финској.
Ова бригада неће бити само пуки симбол присуства, већ ће имати активну улогу у војној стратегији Финске. Бригада ће бити опремљена оклопним возилима, а њени војници ће бити задужени не само за оперативне задатке, већ и за одржавање и логистичку подршку.
У почетку ће у бази бити распоређен батаљон са око 800 војника, чији задатак ће бити да управљају логистиком, одржавањем наоружања и војне опреме, као и припремом терена за долазак већих трупа.
Осим тога у бази су спремни смештајни капацитети, а циљ је да база буде снажан превентивни фактор одвраћања.
Министар одбране Анти Хаканен раније је рекао да Финска преговара са другим земљама о стационирању НАТО трупа на својој територији.
НАТО милитаризује Европу
Глазунов упозорава на ширење присуства НАТО-а не само у Финској и региону Балтика, већ и у остатку Европе, чиме се ствара обруч око Русије, што представља директну претњу по безбедност земље.
Збигњев Бжежински, амерички политиколог, геостратег и најпознатији политички саветник током Хладног рата је једном рекао да Русија, ако хоће, може за неколико дана да заузме балтичке државе, додаје Глазунов.
„Балтичке армије су, као прво, малобројне, а друго - те јединице НАТО-а које се налазе у балтичким државама не могу да се супротставе руским Оружаним снагама. Према томе, не видим никакву претњу од присуства НАТО јединица на Балтику, јер су малобројне. Међутим, у Финској се налази НАТО јединица, у балтичким државама, а затим и у Пољској, Румунији, Чешкој и Словачкој. Дакле, свуда око Русије се налазе НАТО војне базе. Оне нису створене за жетву усева или изградњу кућа, већ за војне циљеве. Стога, морамо бити спремни, ако се нешто деси, да се супроставимо“, истиче Глазунов.
Експерт напомиње да НАТО непрестано ствара тензије и провокације, али да се за сада не усуђује да уђе у директан војни сукоб са Русијом. Међутим, према његовим речима, све више НАТО генерала говори о превентивном, изненадном удару на Русију.
„За сада je мало вероватно да ће се то догодити у блиској будућности, али не желим да нагађам. Чини ми се да има довољно мудрости и памети у Европској унији и земљама ЕУ које су део НАТО блока да не започињу ‘врући рат’ док је у току хладни. Али, свако распоређивање НАТО јединица дуж граница са Русијом представља претњу по њену безбедност, јер то је војни блок, то су добро обучени војници, савремена техника и никад се не зна шта ће лидери овог блока, укључујући и лидере Европске уније, смислити, пошто већина земаља ЕУ агресивно наступа према Русији, упркос томе што ми не представљамо и никада нисмо представљали никакву претњу овим земљама. Против Француске, Немачке и Пољске ми никада нисмо имали војне планове, али морамо узети у обзир да је политичка елита Европске уније подређена Сједињеним Државама. Односно, они изврашавају све што им САД нареде, чак и на штету своје земље...“, оцењује Глазунов.
Русија ће одбити све НАТО претње
Глазунов подсећа да су Сједињене Државе на челу НАТО блока и да Вашингтон одређује политику Алијансе. Стога постоји велика опасност да ситуација измакне контроли, упозорио је он. Међутим, Русија има и снаге и средстава да одговори на све претње.
„Имамо једну од најјачих армија на свету, која, пре свега, има борбено искуство и савремену технику - авионе, артиљерију, а све ово је тестирано у борбеним условима. НАТО војска нема такво борбено искуство као Русија - ако су се и борили, борили су се против слабијег непријатеља. Ми имамо огромно борбено искуство које смо стекли за ове две године. Поседујемо савремене војне технологије које нам омогућавају да решавамо све проблеме са којима се војска суочава“, каже Глазунов.
У сваком случају, Русија неће оставити без одговора нагомилавање војног потенцијала НАТО-а на својим границама које угрожава безбедност Русије.
„Знате, како смо раније певали: ‘Ми смо мирољубиви, али смо увек спремни за борбу’. Односно, спољна политика наше земље није усмерена ни против земаља Европске уније, ни против оних земаља које су чланице НАТО блока. Немамо планове да их нападнемо или да им отмемо територију. Не постоји ништа слично и тога неће бити, али увек смо спремни за одбрану. Увек смо спремни да се супротставимо сваком непријатељу и у стању смо да одбијемо све провокације против нас, укључујући и оне на војном плану“, истиче Глазунов.
Финска угрожава сопствену безбедност
С обзиром на то да је Финска ушла у НАТО, све финске војне базе ће пре или касније постати и НАТО, а у случају глобалног сукоба и они су "легитимна мета за Москву“.
„У случају вруће фазе сукоба између НАТО-а и Русије, могу да страдају фински грађани, а Финска може добити узвратни ударац, пошто више није неутрална, већ земља која припада НАТО блоку“, закључио је Глазунов.
Финска дели границу са Русијом дугу преко 1.300 километара, а та земља појачава војну активност са НАТО.
Према запажањима руског сенатора Алексеја Пушкова, појављивање НАТО снага у Финској је сан проамеричког председника земље Александра Стуба.
Према његовим речима, Стуб је познат по томе што заузима најагресивнији став према Русији на Западу и понавља од речи до речи оно што Вашингтон каже. Резултат такве политике за Хелсинки је пад животног стандарда и безбедности, навео је он.
Последњих година Русија упозорава на незапамћену активност НАТО-а на својим западним границама. Москва је више пута изражавала забринутост због гомилања снага aлијансе у Европи. Кремљ је истицао да Руска Федерација никоме не прети, али да неће игнорисати акције које су потенцијално опасне по њене интересе.