У недавној студији спроведеној у Финској, откривено је да сестре показују знатно сличнију мождану активност док гледају филм, у поређењу са пријатељима или познаницима.
Ова фасцинантна сличност забележена је у регијама мозга повезаним са сложеним когнитивним функцијама, као што су мрежа подразумеваног режима и сензорне обрадне регије. Ови налази, објављени у часопису NeuroImage, отварају нове увиде у неуралне основе друштвених веза и начин на који блискост односа обликује нашу перцепцију света.
Хомофилија је позната као склоност људи да формирају везе са другима који су слични њима по разним основама, попут уверења, вредности, друштвеног статуса или демографских карактеристика.
Ова појава често се примећује на друштвеним мрежама, где људи са сличним интересовањима и пореклом гравитирају једни према другима, стварајући стабилне друштвене групе. С једне стране, хомофилија може ојачати кохезију унутар група, док с друге стране може ограничити изложеност различитим перспективама, потенцијално доприносити друштвеним поделама, пише PsyPost.
Насупрот томе, породична премија указује на посебну склоност људи ка родбинским везама. Ово подразумева јаче и стабилније везе са члановима породице у поређењу са пријатељима или познаницима. Ове везе су укорењене у заједничком генетском пореклу и искуствима, што резултира дуготрајним и чврстим односима, чак и упркос физичкој удаљености или различитим животним путевима.
Обрасци мождане активности међу пријатељима
Претходна истраживања су показала да пријатељи имају сличније обрасце мождане активности док гледају исти филм, у поређењу са познаницима, што указује на облик неуралне хомофилије. Међутим, истраживачки тим под вођством Мареике Баха-Трамс, желео је да истражи да ли се ова сличност протеже и на чланове породице, посебно сестре. Циљ је био да се утврди да ли су мождане активности сестара сличније него код пријатељица, као и да се истражи да ли се ове сличности могу објаснити другим факторима као што су анатомске сличности, покрети очију, срчани ритам или обрасци дисања.
Студија је укључила 30 здравих жена узраста од 19 до 39 година, организованих у 10 група. Свака група састојала се од две сестре и једне пријатељице једне од сестара, која је била познаница друге сестре. Ова пажљиво осмишљена поставка омогућила је истраживачима да упореде мождану активност кроз три типа односа: сестре, пријатељи и познаници.
Учеснице су гледале 24-минутну верзију филма Чувар моје сестре, који се бави моралном дилемом између две сестре: Ана, која треба да донира бубрег својој болесној сестри Кејт, али одбија. Емоционална и етичка сложеност филма чинила га је идеалним за истраживање како различити друштвени односи могу утицати на мождану активност. Занимљиво је да су се истраживачи одлучили за филм који приказује управо однос између сестара, што је додатно потенцирало могућност истраживања ове специфичне везе.
Свака учесница прошла је четири фМРИ сесије, гледајући филм под различитим условима. У свакој сесији, учеснице су биле инструисане да посматрају филм из перспективе једне од сестара, уз информацију да су сестре у филму биле генетски повезане или да је једна била усвојена. Након друге сесије, учеснице су погледале оригинални крај филма, који открива да је болесна сестра тражила од здраве сестре да одбије донацију. Ово откриће омогућило је истраживачима да додатно истраже како промене у перцепцији ликова могу утицати на мождану активност.
Након фМРИ сесија, учеснице су попуниле низ упитника, укључујући Хатфиелдову скалу емоционалне контагије, која мери емоционалну емпатију, као и БИС/БАС скалу, која процењује инхибицију и активацију понашања. Такође су оцениле ниво узбуђења током филма, чиме су пружиле додатне податке о својој емоционалној и физиолошкој реакцији на садржај.
Породичне везе
Резултати студије показали су да су мождане активности сестара биле знатно сличније него код пријатеља, док су активности пријатеља биле сличније него код познаника. Ова повећана сличност у можданој активности забележена је у широким подручјима паријеталног, темпоралног и окципиталног кортекса, као и у деловима фронталног кортекса, латерално и медијално. Ове регије су кључне за више когнитивне процесе, што укључује и сложену обраду информација, а не само основну сензорну перцепцију.
Једно од најзначајнијих открића била је повећана сличност у мрежи подразумеваног режима, групи можданих регија које су активне када је ум у мировању и није фокусиран на спољне стимулусе. Ова мрежа је повезана са само-рефлексијом, маштањем и размишљањем о прошлим или будућим догађајима. Истраживачи су открили да су сестре, више него пријатељи или познаници, обрађивале и оцењивале догађаје у филму на сличан, сложен и рефлексиван начин.
Занимљиво је да се сличност у можданој активности међу сестрама није могла приписати заједничким покретима очију, емоционалним одговорима или физиолошким факторима као што су срчани ритам и дисање. Ово сугерише да је сличност у можданој активности вероватно резултат дубљих, могуће интринзичних фактора везаних за њихов однос.
Студија Мареике Баха-Трамс и њених колега пружа драгоцене увиде у то како породичне везе, посебно међу сестрама, могу обликовати начин на који мозак обрађује информације. Како аутори студије истичу истраживање показује да сестре, осим једноставне перцепције стимулуса, обрађују и оцјењују догађаје у филму на сличнији начин него субјекти са различитим односом. Блиска сличност у можданој активности између сестара може бити резултат заједничких гена, иако је ова могућност мало вероватна, јер у овој студији контролисале су се могућност да сестре имају већу структурну сличност мозга.
Ова открића указују на то да хомофилија, склоност ка формирању веза са сличним људима, вероватно има и неуралну основу. Ипак, важно је напоменути да је студија имала одређена ограничења: број учесника био је релативно мали, све су биле жене, и сви су гледали само један филм. Могуће је да резултати студија које укључују мушкарце, различите филмове или веће групе учесника, могу показати различите обрасце. Упркос овим ограничењима, студија отвара врата за даље истраживање како друштвене везе обликују наш мозак и утиру пут за боље разумевање људске социјалности.
Погледајте и: