Као други важни моменат Божиновић види покушај да се скрене пажња немачке јавности са украјинског питања, али и чињеницу да Немачка традиционално сматра овај део Европе својим "предворјем".
Немачки „Зелени“ партнери НАТО
Божиновић, бивши амбасадор Србије у Немачкој, у овом светлу тумачи и недавну посету специјалног представника Немачке за Западни Балкан Мануел Сарацина Приштини, као и одлуке НАТО и Будесвера да се појача немачки војни контигенти на КиМ, што до сада није био случај.
Он напомиње да су Немци увек југоисточну Европу сматрали неком својом интересном зоном у којој су одувек водили политику која важи и данас, а то је да су они та држава без које се не може постићи нека пожељна констелација на Балкану ако они томе нису кумовали.
„Сарацин је из покрета „Зелених“ и он је пријатељ и лични изасланик немачке министарке иностраних послова Аналене Бербок, која се, ако примећујете, ућутала по питању Косова, јер немачкој влади и Олафу Шолцу не одговара таква политика коју је она презентовала, али они неће да руше ту коалицију с обзиром да имају редовне изборе идуће године. Чињеница је ипак да је Шолцова коалиција са Зеленима била изнуђена с тим што они више немају онај значај у тој влади коју су имали на почетку,“ објашњава Божиновић.
Кад је реч о томе зашто се баш сада Немачка посебно ангажује око Косова и Метохије, Божиновић има озбиљно политичко објашњење на већем нивоу него што су то прилике у немачкој влади.
Немцима Косово уместо Украјине
„Ми видимо да је интервенција у Украјини изродила постројавање Европе по једом диктату и прерасподелу улога у склопу тога шта ће ко радити у тој постави. Дакле, расподељују се европске политичке снаге на кризна жаришта у Европи, а Косово је једно од њих. То значи да има логике да ће улога Немачке на КиМ бити подигнута на виши ново, али не у смисли да ће Немачка ту добити неку слободу да сама дела, већ као нека врста замене за њену улогу у Украјини. Наравно, то је улога која јој додељена од стране ЕУ и НАТО пакта,“ верује Божиновић.
Као још један аргумент у прилог наведеној тези, наш саговорник наводи да у самој Немачкој постоји велики отпор грађана према немачком ангажовању у Украјини, док се са друге стране Олаф Шолц појављује као неко ко покушава да смири ситуацију на том жаришту, што није добро примљено у Кијеву.
„Из тога је могуће закључити да су Немцима поверили КиМ да обављају тамо посао, а да се мање експонирају у Украјини, с обзиром да нису радо виђени,“ сматра Божиновић.
Ко су припадници 292. немачког батаљона
Што се тиче повећања броја немачких војника у оквиру мисије Кфор на КиМ, наш саговорник претпоставља да то може бити нека врста услуге Приштини.
„Албанци сматрају да је на КиМ најпожељнија војска Немачке, и то је одређени уступак Албанцима од стране НАТО пакта. Е сад да ли ће Немци тражити нешто од Приштине као што је формирање ЗСО или слично то ћемо да видимо,“ каже Божиновић.
Сарцин је иначе рекао да Косово и Србија треба да буду спремни на компромисе и постизање споразума који за њих можда неће бити лаки. Он је такође најавио и да ће у сусрет састанку у оквиру Берлинског процеса у октобру бити још његових посета региону, односно Приштини.
Иначе, Немачка је на КиМ је упутила војнике 292. "Ловачког батаљона" из Донауешингена, у коме су 2017. године истражитељи немачке војске пронашли знамење из периода нацистичког Вермахта. Инспекција те касарне је наложена после дојаве а према информацијама немачког Шпигла, које су тада објављене, пронађена је витрина са металним шлемовима Вермахта испред кантине, као и једна просторија украшена сликама војника нациста, њихових пиштоља, шлемова и других војних обележја Вермахта.