Овај пионирски пројекат сматра се прекретницом за дугорочну одрживост нуклеарне енергије и моделом за цео свет. Наиме, гориво ће бити у водонепропусним резервоарима који ће бити на дубини од 400 метара испод шуме на југозападу земље. „Геолошка гробница“ се зове Онкало, што на финском значи пећина или јама.
За коначно одлагање искоришћеног нуклеарног горива у Онкалу задужена је компанија Посива, основана 1995. године. Ова компанија је у заједничком власништву нуклеарне компаније ТВО и енергетске компаније Фортум.
Паси Туохима из Посиве изјавио је да је коначно одлагање искоришћеног нуклеарног горива недостајало у ономе што је описао као одрживи животни циклус нуклеарне енергије. Он тврди да је оваква депонија изазвала велико интересовање у индустрији као резултат „нуклеарне ренесансе“.
Пројекат Онкало подстакао је дебату о томе да ли неко може да гарантује дугорочну безбедност искоришћеног нуклеарног горива и у којој мери нуклеарну енергију треба користити у борби против климатске кризе. Шведска ће вероватно бити следећа земља која ће на исти начин одлагати свој нуклеарни отпад.
Онкало се заснива на тзв. методу КБС-3, који је развила Шведска компанија за управљање нуклеарним горивом и отпадом, која ради на ономе што би могло бити друго коначно складиште истрошеног нуклеарног горива у свету. КБС-3 је заснован на принципу вишеструких баријера, што значи да ако се једна од баријера поквари, изолација радиоактивног отпада није угрожена.
Фински министар за климу Каи Миканен изјавио је да је то начин да се покаже да је тако мала нација у стању да реши један од можда 20 највећих проблема или изазова човечанства, пише Си-Ен-Би-Си.