А да ни нуклеарни тероризам не треба искључити као једно од могућих објашњења, колико год то монструозно звучало, може да се наслути и из тога што је, непосредно након украјинског напада на курску нуклеарну електрану, руски шеф дипломатије Сергеј Лавров нашао за сходно да каже како Русија ревидира своју нуклеарну доктрину. И да кокетирање с идејом о употреби британско-француских ”сторм шедоу”, односно ”скалп” ракета за ударе по дубини руске територије представља ”играње с ватром”, ”као деца са шибицама” осим што је ово ”веома опасно јер је реч о одраслима којима је поверено нуклеарно оружје”.
Потврда умешаности
Било је то сасвим јасно упозорење Русије њеним непријатељима да не претерају с ескалацијом, јер ће им бити узвраћено. Питање је, само, има ли кога довољно разумног а утицајног да то чује.
Тим пре што постаје све јасније да је улога Велике Британије у упаду украјинских снага у Курску област била и знатно већа од пуке моралне подршке, то јест традиционалног британског гурања у рат туђом крвљу.
Не само што су британски ”челенџер 2” тенкови по први пут употребљени у борби на територији Русије – па су сходно томе лепо и горели кад су се срели с руским оружјем – него је лондонски ”Тајмс” известио и да су премијер и министар одбране, Кир Стармер и Џон Хили, након почетка украјинског напада разматрали ”колико далеко да иду у потврди британске умешаности у упад према Курску… Британска војна опрема играла је централну улогу у новој украјинској офанзиви, а британско особље већ две године, као нико други, блиско саветује украјинску војску” – што ће рећи да су у рат против Русије умешани и сасвим директно.
Штавише, како даље наводи ”Тајмс”, ”Стармер је од свог Савета за националну безбедност тражио да се разраде планови још шире подршке Украјини”, а недавно су се министар одбране Хили и Владимир Зеленски на вечери састали са шефовима војне индустрије.
Ратоборно кочоперење
Тежња да се Украјина гурне још дубље у рат против Русије, открива британска штампа, има подршку обе главне британске партије – нема никакве разлике између владајућих лабуриста и донедавно владајућих конзервативаца – а том хору ратног хушкања придружио се и тек пензионисани командант британске војске, генерал сер Патрик Сандерс, захтевом да НАТО Запад Украјини да ”пресудно” оружје за победу над Русијом – као да тако нешто постоји – уз ратоборно кочоперење поруком да се ”Запад досад исувише плашио да не испровоцира Владимира Путина”.
И Кијев и Лондон сад заједничким гласом захтевају даљу ескалацију у виду одобрења за ракетне ударе по дубини територије Русије, скроз до Москве и Санкт Петербурга, а ”Фајненшел тајмс” тврди да и Емануел Макрон с ентузијазмом жели то исто. Али то за сада не смеју да ураде јер немају одобрење Вашингтона. Као ни одобрење Берлина за употребу немачких ”таурус” ракета; штавише, после тобожњег открића да су Украјинци минирали ”Северни ток”, Немачка под изговором буџетске кризе најављује смањење војне помоћи Украјини.
А интригу повећава амерички магазин ”Форин полиси” који тврди да Американци не само што нису учествовали у припреми операције у Курску, него нису на то били ни упозорени.
Што би значило да је то британска операција, уосталом, као што је у типично британској операцији у априлу 2022. тадашњи премијер Борис Џонсон изненада допутовао у Кијев и саботирао мировне преговоре који су се ближили закључењу…
Колапс украјинских линија
Сада, међутим, ”Тајмс” упозорава да руска војска у Донбасу убрзава напредовање и да је нова курска битка у томе није омела, напротив. Лист пише о ”колапсу” украјинских линија око кључног града Покровска, те да је у том смислу напад на Русију био ”или дело генија, или дело очајника”. А очајници су спремни на штошта…
Шта је циљ упада у Курску област, и колико ће то коштати Украјину? Зашто је нападнута нуклеарна електрана? И какву улогу у свему томе игра Велика Британија?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” разговарали пуковник Војске Србије у пензији Љубинко Ђурковић и дипломата Зоран Миливојевић.
Погледајте видео: