Слабо и неухватљиво енергетско поље које је дуго измицало откривању коначно је измерено око Земље. Познато као амбиполарно поље, ово електрично поље је прво претпостављено пре више од 60 година, а његово откриће могло би да унесе револуцију у наше разумевање понашања и еволуције наше планете.
Свака планета са атмосфером требало би да има амбиполарно поље, истиче астроном Глин Колинсон из НАСА Центра за свемирске летове Годард. Захваљујући том мерењу, научници сада могу да истраже како је то поље утицало на Земљу и друге планете током времена.
Мистерија стара скоро 60 година
Земљу обавијају различита поља, укључујући добро позната гравитациона и магнетна поља, неопходна за одржавање атмосфере нетакнутом и заштиту планете од сунчевог зрачења. Али 1968. године примећен је нови феномен, надзвучни ветар честица који је излазио из Земљине атмосфере, вероватно покретан неизмереним пољем електричне енергије.
Он се назива амбиполарно поље и оно је агенс хаоса. Пркоси гравитацији и шаље честице у свемир, објашњава Колисон. Међутим, технологија за мерење овог поља донедавно је била недоступна, што је подстакло развој ракете Ендуренс да би се истражила ова невидљива сила.
Амбиполарно поље делује у специфичном атмосферском слоју, почевши на висини од око 250 километара изнад Земље. У овој области, ултраљубичасто и сунчево зрачење јонизују атоме, стварајући деликатну равнотежу између лакших електрона и тежих јона. Та равнотежа доводи до електричног поља које повезује ове честице заједно, познатог као амбиполарно поље, које врши силе у оба смера - електрони се гурају нагоре, а јони повлаче надоле.
Успех мисије Ендуренс
Упркос својој слабости, мисија Ендуренс, која је покренута у мају 2022, успешно је открила поље. Приметила је благу промену у електричном потенцијалу, само 0,55 волти. Пола волта је скоро ништа, отприлике као батерија сата, каже Колинсон.
То мало пуњење је довољно моћно да одведе јоне водоника у свемир суперзвучним брзинама и подигне теже јоне кисеоника, значајно повећавајући густину јоносфере на великим висинама.
Научна заједница се сада суочава са интригантним питањима о ширим импликацијама амбиполарног поља.
То поље је фундаментални део начина на који Земља функционише, истиче Колинсон, а научници сада могу да почну да истражују њен утицај на еволуцију наше планете. Истраживање је објављено у часопису Нејчр, преноси Сајенс алерт.