Дуровљево хапшење отворило је бројна питања, пре свега, да ли еј власник неке друштвене мреже одговоран за евентуалне злоупотребе које се на њој дешавају.
Подобни и неподобни власници друштвених мрежа
На отвореној мрежи можете да качите вести или неке друге информације – ако имате „Фејсбук“* који продаје информације о својим корисницима и „Телеграм“ који то не ради, зашто је кажњен „Телеграм“, пита се наша саговорница.
„Подсећам да је пре Дурова ухапшен оснивач „Викиликса“ Џулијан Асанж. Он, додуше, није имао мрежу, али је имао глас и не видим којим се то криминалним активностима бавио, осим што је отварао одређене теме. Тако да на хапшење Дурова можемо да гледамо у смислу да неко покушава да добије кључеве за енкрипцију како би видели шта се ту све дешавало. Не верујем да их занима педофилија, али верујем да их занима све остало“, наводи Зиројевићева.
Са друге стране, ако Дурова сматрају одговорним за то што се на друштвеној мрежи коју је основао, продају информације које могу да се повежу са педофилијом или неким другим криминалним садржајима, за иста дела мора да се сматра одговорним и оснивач „Фејсбука“* Марк Закерберг, сматра она.
До Дуровљевог хапшења, „Телеграм“ је био осамнаеста мрежа на списку најутицајнијих друштвених мрежа, а сада је осма, додаје она.
Чињеница да је Закерберг признао да су га америчке власти присилиле да цензурише „Фејсбук“*, показује да се свет поделио на подобне и неподобне власнике друштвених мрежа.
Такер Карлсон је био у праву
Иако је Дуров ухапшен у Паризу, пре ће бити да је ухапшен на захтев Вашингтона или Лондона, јер француски утицај у свету није више тако велик и амерички новинар Такер Карлсон је у праву када каже да он није могао да буде ухапшен без сагласности Бајденове администрације.
„Оптужити власника „Телеграма“, а на миру оставити Хантера Бајдена… По томе можете видети колико у свету има лицемерја“, истиче Зиројевићева.
И власник мреже „Икс“ Илон Маск лако би могао да се нађе у групи неподобних. Он замало да то није и постао када је забранио да се његови сателити користе у Украјини. На крају, морао је да пристане да кијевски режим и даље користи сателите „Старлинк“.
Слобода медија треба да буде потпуна, а оно што треба да се контролише је истинитост тврдње, каже Мина Зиројевић.
„Док год говорите истину, не могу да вас казним. То треба да буде принцип, а не да ли ми истина одговара или не“, додаје она.
*(Активности „Мета“ - друштвене мреже Фејсбук и Инстаграм забрањене су у Русији као екстремистичке)
Погледајте и: