На почетку кенозоика (пре око 66 милиона година), југ европског дела савремене Русије био је прекривен плитким морима – северним заливима древног океана Тетис. Фосилизовани остаци животиња које су живеле у њима данас се могу наћи у области Волге и на Дону, саопштио је Саратовски државни универзитет „Н. Г. Чернишевски“.
Зубе древних рушљориба (рибе са хрскавичавим скелетом: ајкуле и раже) стручњаци називају једним од најзанимљивијих дарова несталих мора. Према истраживачима, ове животиње (као и њихови савремени потомци) током живота су губиле и до неколико десетина хиљада зуба.
У документу се објашњава да се скелети ајкула и ража разликују од скелета коштаних риба и да се састоје од хрскавице која се врло брзо разграђује, па су данас сачувани само јаки зуби. Пре две деценије палеонтолози су почели да их сакупљају у каменоломима у Морозовском округу Ростовске области, али су тек сада почели да проучавају налазе.
Остаци ових ајкула врло ретко се налазе у еоценским пешчарама. Саратовским палеонтолозима биле су потребне 22 године да прикупе релативно малу колекцију (око 740 остатака), рекао је доцент Катедре за историјску геологију и палеонтологију Евгеније Попов.
Научници универзитета и Зоолошког института Руске академије наука утврдили су да је средином еоцена (пре 56–33 милиона година) садашњу степу насељавало најмање 30 врста рушљориба.
„По зубима смо идентификовали 12 врста ајкула реда ламниформе, укључујући највеће предаторе тог доба – Otodus auriсulatus и Otodus sokolovi. Осим тога, пронашли смо Myliobatidae (раже) и чак једну врсту химере“, рекао је научник.
Од посебног интереса су велики назубљени зуби. Они су припадали прецима мегалодона – највећих предатора у историји планете, чија је дужина тела, према савременим проценама, прелазила 15 метара.
„Датирање зуба помогло је да се прецизира старост морских седимената у којима су ови зуби пронађени, односно да се боље разуме геологија не само Ростовске области, већ и читавог јужног дела руске плоче“, објаснио је стручњак.
Он је додао да ће подаци добијени о томе како је текла еволуција живота на Земљи пре више милиона година омогућити прецизније предвиђање промена у животињском свету током наредних климатских флуктуација.
Погледајте и: