Људи желе промену политике, а гласајући за демохришћане (СДУ) или социјалдемократе (СПД), добијали су исту политику.
Зато су се алтернативне партије, попут Алтернативе за Немачку (АфД) или Савеза Саре Вагенкнехт (БСВ), постигле успех, објашњава изборне резултате у немачким покрајинама Саксонији и Тирингији професор Правног факултета у Новом Саду, др Бранислав Ристивојевић.
Подсећамо, на покрајинским изборима у Тирингији и Саксонији АфД и БСВ су остварили до сада највеће изборне успехе. У Тирингији, АфД је постала најјача политичка снага, освојивши 32,8 одсто гласова, а БСВ је трећа са 15,8 гласова. Друга по јачини странка су демохришћани (23,6), док су социјалдемократе канцелара Олафа Шолца освојили тек 6,1 одсто гласова.
У Саксонији, АфД је друга по јачини са 30,6 одсто освојених гласова (први су демохришћани са 31,9 одсто), док је БСЦ такође трећа са 11,8 одсто гласова.
Жељом за променом наш саговорник објашњава и високу излазност у обе покрајине – у Саксонији је на биралишта изашло 74,4 одсто бирача, а у Тирингији 73,6.
„Људи не виде разлику између онога што су до сада гласали. Гласају за једну партију, једна политика, гласају за другу, а оно иста политика. И, онда кажу – на шта ово личи. И онда траже алтернативе. Није ни чудо што су својевремено АфД дали назив „Алтернатива за Немачку“. Њима су истраживања показала да људи заиста траже алтернативу, па су тај појам и ставили у назив партије“, наглашава он.
Прави победник избора Сара Вагенкнехт
Ристивојевићев утисак је, како каже, да је прави победник избора у две источнонемачке покрајине Сара Вагенкнехт и то не само зато што је своју странку формирала пре мање од годину дана (Вагенкнехтова се одвојила од Левице, странке коју су формирали бивши источнонемачки комунисти).
Нова звезда немачке политичке сцене је прихватљив коалициони партнер како за социјалдемократе, тако и за демохришћане. Вагенкнехтова је то и потврдила у изјави коју је дала непосредно после проглашења прелиминарних резултата, према којима је њена партија освојила треће место у оба покрајинска парламента.
„Желимо да формирамо власт идеално с ЦДУ-ом, могуће и са СПД-ом“, рекла је она о ситуацији у Тирингији и додала да сарадња са АфД-ом не долази у обзир.
Спољнополитички програм Саре Вагенкнехт сличан је програму ЦДУ: умерен став према украјинској кризи, одмерен однос према САД, објашњава Ристивојевић.
„Верујем да је због тога добила доста гласова, јер на левици имате доста разумних људи, као и на десници. И ти разумни на десници прилазе АфД, а на левици њој“, истиче он.
Хоће ли алтернативне партије оправдати поверење
Резултати избора показују да је Немачка још демократска држава.
„Можете да гласате другачије и да добијете алтернативу. Сад, само да видимо да АфД и Сара Вагенкнехт случајно не издају бираче“, објашњава Ристивојевић и наводи пример италијанске премијерске Ђорђе Мелони, која на власт није дошла са политиком коју тренутно води.
С обзиром да је Сари Вагенкнехт први пут да самостално излази на изборе, у овом смислу она је непознаница. Међутим, треба јој дати шансу, сматра наш саговорник.
Идући покрајински избори у немачкој одржавају се у Бранденбургу, покрајини која се такође налази на истоку Немачке. Ако алтернативне партије и тамо постигну успех, Немачка ће бити подељена тачно по границама из времена Хладног рата. Међутим, како Ристивојевић сматра, до стварне поделе међу немачким грађанима неће доћи.
„Погледајте истраживања јавног мнења у северозападним државама – АфД се приближио двоцифреном броју, а тамо га никада није било. Тако да не бих рекао да ће доћи до поделе, јер сви Немци имају проблема са топлотним пумпама, поскупљењем енергије, са губитком послова јер фирме банкротирају. Европа је имала фин механизам за одржавање високог животног стандарда – јефтина енергија из Русије, јефтина радна снага у Кини, скупа технологија из Европе, што продају скупо и Русима и Кинезима. Руси и Кинези су то трпели јер им је то рецепт за напредак, а када су решили да више не живе тако, сада се тај западни модел благостања руши“, објашњава Ристивојевић.
Сада се догађа да етаблиране партије које су до сада успевале да од грађана издејствују какву-такву сагласност на изборима то више не успевају, јер људи живе све лошије. И грађани траже алтернативе.
„А алтернативе су повратак на старо: добри односи са Русијом, како бисмо добијали јефтину енергију; добри односи са Кином где бисмо могли да продајемо наше скупе производе и где можемо да производимо јефтину робу уз помоћ јефтине радне снаге. А ако не то, барем нуде ресуверенизацију – повратак моћи у руке оних који су заиста носиоци суверенитета“, закључује Ристивојевић.
Погледајте и: