Развој технологије променио је многе ствари у нашим животима. Од када су се појавили мобилни телефони све мање памтимо бројеве телефона, имејлови и СМС заменили су писма и разгледнице, а куцање на рачунарима, таблетима и телефонима је довело до тога да заборављамо да пишемо писана писма.
Мане куцања по екрану
Али недавни извештај у „Вол стрит журналу“ открио је да млађе генерације, посебно „Z“ и „Alpha“, рођени у 21. веку, све више одбијају и традиционалну тастатуру.
Тако стандардне тастатуре, које су многе излуђивале својим кликовима, у новим генерацијама замењују екрани осетљиви на додир. Стручњаци који су обрађивали и анализирали извештај истичу да је то резултат све интензивније употребе таблета и паметних телефона, како у школи за учење, тако и после школе за израду домаћих задатака, али и у слободно време за игру и писање.
Канвас, популарни систем за управљање учењем, објавио је да је 39 одсто задатака послатих преко његове платформе урађено помоћу мобилних уређаја, а не рачунара.
Прелазак на екране осетљиве на додир и пораст вештачке интелигенције (АИ) изазивају забринутост да би тастатуре могле постати застареле и непотребне.
Иако више времена проводе на мобилним уређајима и рачунарима, млади заправо куцају спорије од својих родитеља који су научили да куцају на класичној тастатури. Делом зато што немају ту повратну информацију - да ли је тастер уопште притиснут, а делом зато што је веома тешко куцати по екрану без гледања куда иду прсти.
Како нове навике утичу на писменост
Стога стручњаци истичу да они људи који умеју да куцају без претераног гледања у тастатуру (било физичку или виртуелну) лакше могу да пренесу своје мисли на екран, јер једноставно не морају да размишљају где је следеће слово и у ком правцу морају да померају прсте. А онда, на дуге стазе, то може довести до проблема у комуникацији.
Довољно је погледати ниво писмености данашњих генерација и учесталост слања дугачких гласовних порука које шаљу уместо да куцају одговоре.
Иако је јасно да ће овакви апели тешко променити навике читавих генерација, којима захваљујући бројним апликацијама више нису потребни класични инструктори који би им помогли у учењу, а развојем АИ чет-бота и гласовних асистената више не морају да куцају задатке, можда не би било лоше ипак задржати неке старе вештине.
Јер тастатура, у облику који данас познајемо (KVERTZ/I), постоји већ више од 150 година и вероватно неће нестати бар неко време.
Погледајте и: