Крај периода јеврејске побуне 73. године пре нове ере традиционално се приказује као херојско последње упориште против моћног Рима када су отпор пружили малобројни јеврејски браниоци који су се на крају радије убили него да их савладају снаге императора Веспазијана, пренео је „Гардијан“.
Тврђаву Масада, смештену на високом платоу у пустињи који гледа на Мртво море, заузели су Сикари, ектремна фракција јеврејских побуњеника. Тврђава је сада једна од најпознатијих туристичких атракција у Израелу.
Опсаду је најбоље описао историчар Јозефус Флавијус, јеврејски командант у римско - јеврејском рату, а догађаје о којима говоре историчари су дуго доводили у питање, укључујући наводе о масовном самоубиству 1.000 јеврејских бранилаца.
Најновије истраживање указује на сасвим другачију верзију догађаја, будући да истраживачи сугеришу да је стратегија нападача Римљана, укључујући изградњу огромног зида око Масаде, била прави тријумф римске ефикасности.
Истраживачи су закључили да је тај зид могло да изгради 6.000 до 8.000 римских војника за мање од две недеље, што им је оставило времена да се фокусирају на градњу рампе преко које су на крају ушли у тврђаву.
Како се наводи, поставља се питање зашто су Римљани уложили такав напор, годинама после завршетка римско-јеврејског рата, и послали у пустињу толики број војника.
Како указују научници, разлог опсаде био је не толико демонстрација моћи, већ нешто прозаичније - побуњеници су наиме претили обуставом испорука вредних производа као што су парфеми и балсами из оближњег Еин Гедија.
Погледајте и: