Цео вектор глобалног економског развоја све више се оријентише ка Истоку и Глобалном југу, оценио је председник Русије Владимир Путин у говору на Источном економском форуму у Владивостоку.
„Примећујемо објективне тенденције које јачају и у светској економији да се главне пословне везе, трговачки путеви и уопште цео вектор развоја, све више преоријентишу ка Истоку и Глобалном југу“, рекао је Путин.
БРИКС – глобална алтернатива Глобалног југа
Тачна је изјава председника Путина да се економски развој сели на Исток, а први показатељ тог тренда је јачање снаге БРИКС, уз интересовање бројних земаља да приступе организацији која је „глобална алтернатива Глобалног југа“,сматра економиста др Бојан Димитријевић.
Осим тога, економије које припадају БРИКС-у и Глобалном југу, у првом реду Кина, Индија и Русија, повећавају свој удео у светском БДП-у и светској трговини, што је доказ њиховог сталног јачања, додаје Димитријевић.
„Ланци снабдевања добрим делом почињу све више да се оријентишу ка земљама Далеког истока и Евроазијског простора. Онда ту је и велики пројекат 'Пут свиле', ту је и Нова развојна банка која би тек требало да добије свој значај у оквиру БРИКС. Такође се јављају као битан фактор и нове регионалне силе попут Ирана и Турске, а наравно и читав низ других земаља ту почиње да јача. Осим тога, Русија све више развија коридор који иде отприлике од Санкт Петербурга па би требало да прелази преко територије Азербејџана и Ирана и да затим иде ка подручју Индије и Кине.“
Запад мора прећи на политику сарадње
А то је пут који је за трећину краћи и јефтинији од прелаза преко Црног и Црвеног мора што значи да се јављају алтернативни путни коридори који такође повећавају значај Далеког истока, а смањују значај средоземно-црноморског басена, додаје Димитријевић.
„И у геополитичком и у војном смислу Русија постаје водећа светска сила или једна од две водеће, док Кина постаје водећа економска сила, тако да и организације попут ШОС-а, Евроазијске економске уније или АСЕАН-а додатно добијају на свом значају. То су све то аргументи који иду у прилог Путиновој тези. Наравно, питање је како ће на то да одговори глобални Запад и вероватно ће у перспективи морати да пређе са политике конфронтације на политику сарадње. Ако пређе на политику сарадње, онда ће то бити и формално признање да се успостављају равноправнији међународни економски и политички односи.“
Светски раст се преселио на Исток
Већ деценију и више имамо значајно већи економски раст на Истоку, где пре свега предњачи Кина, и суштински кад се погледа светска економија, гро тог светског раста који варира између два и три одсто, носе земље на Истоку, каже Горан Радосављевић, професор Факултет за економију, финансије и администрацију (ФЕФА).
То је условило да се многе индустрије селе на Исток и да се трговински ланци, односно ланци вредности селе са Запада на Исток, додаје Радосављевић.
„Међутим, највећи трговински биланс и даље је на релацији САД и Кине, највеће економска размена је на тој релацији и ту се суштински ништа није променило. Оно што се јесте променило је то да значајан број роба почиње да долази у Европу са Истока и ту пре свега мислим на техничке производе, производе широке потрошње итд. Са друге стране, нарастајући слој становништва са средњим и вишим дохотком на Истоку, опет мислим на Кину нешто мање на Индију али то је велики потенцијал за раст, конзумира већи број роба широке потрошње што пре двадесетак година није био случај. Тако да природно долази до изједначавања стандарда на Западу и Истоку.“
Раније смо говорили о развијеном Западу и неразвијеном Истоку, а сада тај Исток полако сустиже Запад са нивоом развоја и то само по себи доводи до тога да се гро економске активности, односно раста сели на Исток, истиче Радосављевић.
Незаустављив тренд доминације Истока
Видећемо шта ће у наредном периоду донети нова технолошка револуција, али смо сведоци промена у аутомобилској индустрији где се јављају нови играчи са Истока у до сада доминантној европској и америчкој привредној грани, додаје Радосављевић.
„Тако да је, по мени, ово природни ток економских дешавања. Оно што постоји као одређени ризик је да се ствари попут ковида или неких других које су се у међувремену дешавале у свету за кратко прекину тај ланац вредности који све више иде од Запада ка Истоку. Међутим, мислим да имамо један тренд који је у овом тренутку просто незаустављив. Тај тренд почео је од светске кризе 2007/2008. године кад су у суштини фондови са Истока спасавали фондове са Запада, у највећој мери. И од тог тренутка мислим да је доминација, макар кад је реч о елементима раста, негде на Истоку. Наравно, кад погледате доходак по глави становника он је и даље вишеструко већи у земљама Запада него у земљама Истока, али се та разлика полако смањује“, закључио је Радосављевић.
На Источном економском форуму у Владивостоку учествује 6.000 гостију из 76 земаља, а своје учешће потврдили су и 650 директора руских компанија и 44 страних.
Међу страним компанијама своје учешће потврдили су представници фирми из Кине, Малезије, Мјанмара, а поред њих биће и представници бројних међународних организација.
Источни економски форму одржава се у Владивостоку у кампусу Далекоисточног федералног универзитета од 3. до 6. септембра. РИА Новости су генерални информациони партнер форума.
Погледајте и: