МУЛТИМЕДИЈА

Сећање на дан када су Београдом тутњале претече Формуле 1 /фото/

12:13, 5 Септембар 2024

Лола Ђорђевић

Сви текстови

У знак сећања на прву Међународну трку аутомобила и мотоцикала и времена када су улицама Београда, попут болида Формуле 1, тутњали спортски аутомобили праћени овацијама публике, одржан је други по реду „Београдски гран-при”

1 / 22

У знак сећања на прву Међународну трку аутомобила и мотоцикала, која је у част рођендана Краља Петра II одржана 3. септембра 1939. године у организацији Краљевског ауто-клуба Југославије и листа „Политика” приређена је минулог викенда манифестација „Београдски гран-при”

© Sputnik / Лола Ђорђевић

2 / 22

Тим поводом одржана је парада јединствених историјских аутомобила и мотоцикала на Калемегдану на којој је учествовало више од 60 возила из Италије, Бугарске и Србије.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

3 / 22

Манифестација је привукла велики број љубитеља аутомобилизма, али је тај број занемарљив у односу на неколико десетина хиљада Београђана који су пре 85. година од раног јутра хрлили на Калемгдан да би уживо видели тадашње звезде ауто трка

© Sputnik / Лола Ђорђевић

4 / 22

Главни организатор историјске трке 1939. године био је ауто-мото клуб Краљевине Југославије( из кога је потекао АМСС). Упркос томе што је Краљевина Југославија била домаћин, трка је заправо била показатељ апсолутне доминације немачких тимова „Мерцедес“ и „Ауто Унион“ које је финансирала нацистичка Немачка.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

5 / 22

Краљевина Југославија је лиценцу за организацију трке добила „брзински“, 20 јула 1939. године, што се, како се касније испоставило, поклопило са још једном доминацијом силе нацистичке Немачке, која ће имати несагледиве последице, како за Краљевину, тако и за младог краљевића у част чијег рођендана је трка организована.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

6 / 22

Након аншлуса Аустрије и инвазије на Чехословачку, 1. септембра 1939. године, без објаве рата Хитлер напада Пољску. Упркос облаку рата који се над Европом надвијао, Београд се спремао за организацију величанствене трке. Дуж целе стазе постављене су дрвене трибине, калдрма је поправљана, улични продавци и просјаци склоњени...

© Sputnik / Лола Ђорђевић

7 / 22

Тачно у 11 часова 3. септембра 1939. док је Велика Британија објављивала рат Немачкој(а до краја дана то је урадила и Француска), интонирањем химне отворене су Прве Међународне аутомилистичке и мотоциклистичке трке у Београду- једине Гранд При трке вожене за време Другог свестког рата

© Sputnik / Лола Ђорђевић

8 / 22

Тог 3. Септембра 1939. године, било је одржано девет трка, од мотоциклистичких, до оних у којима су се такмичили аутомобили различитих категорија. Централну трку одвозили су тимови „мерцедеса“, који су чинили Манфред фон Браунхич и Херман Ланг, док су Аутоунион предводили Херман Миер и Тацио Нуволари

© Sputnik / Лола Ђорђевић

9 / 22

У немачком тиму, једини странац био је Италијан Тацио Нуволари, што је разумљиво имајући у обзир тадашњу политичку блискост Немачке и Италије. У светлу немачког напада на Пољску, два дана пред почетак трке, учешће у њој су отказали тркачи из Француске као и Мађар Вилхајм.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

10 / 22

Возило се 50 кругова на стази дужине 2794 метара. Ланг и Фон Браухич су возили Мерцедесова кола, а Милер и Нуволари Ауто Униона (данашњи Ауди). Победио је Италијан Нуволари испред Немаца Фон Браухича (који је водио док није доживео пех са мотором, и Милера. Европски првак Ланг није успео да заврши трку.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

11 / 22

Победник је стазу прешао за 1 сат, 4 минута и 3 секунде, возећи просечном брзином од 130 километара на час.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

12 / 22

Бошко Миленковић(једини представник Краљевине Југославије), са својим болидом Бугати Т51 на циљ стиже четврти, са великим бројем кругова заостатка у односу на прву тројицу.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

13 / 22

Трка у Београду није била у званичном календару такмичења, које је те сезоне имало 4 трке, од којих је последња одржана у Швајцарској 20. августа, две недеље пре трке у Београду.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

14 / 22

Бугарски возач Димитар Соколов јадан је од учесника трка које су вожене пре главне. Соколов је у аутомобилу БМВ 319/1, произведеном 1935. године учествовао VII трци- спортска кола до 2100 ццм.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

15 / 22

Победник трке, Тацио Нуволари, био је најстарији такмичар, али и најискуснији. Надимак „летећи ђаво“ овај четрдесетосмогодишњак је добио због неустрашивог стила вожње

© Sputnik / Лола Ђорђевић

16 / 22

Према писању Београдских општинских новина, трци је присуствовало десет хиљада гледалаца, док је Политика пренела да је број гледалаца био око 80 хиљада. Треба напоменути да је Београд, на крају 1938. године, имао 409 хиљада становвника

© Sputnik / Лола Ђорђевић

17 / 22

Прва међународна аутомобилска трка у Београду, није била "трка Формуле 1 у Београду", како поједини медији наводе. Формула 1 је настала тек 1948. године, а прве трке су одржане 1950. године

© Sputnik / Лола Ђорђевић

18 / 22

На дан трке, у продају је пуштена "специјална серија поштанских марака". Истог дана, увече за учеснике трке приређен је пријем, на коме се Велизар Јанковић председник Аутоклуба захвалио немачком колеги што је „упркос ратним тешкоћама послао немачке тркаче и тиме омогућио међународне трке у Београду“

© Sputnik / Лола Ђорђевић

19 / 22

Упркос томе што су немачки возачи у Београду дочекани као звезде, и што је немачка ауто индустрија трку искористила за презентацију своје надмоћности пред очима на хиљаде Београђана, непуне две године касније нацистичка Немачка је српску престоницу засула бомбама

© Sputnik / Лола Ђорђевић

20 / 22

Парада аутомобила и мотоцикала „Београдски гран-при” је својеврсни римејк београдске трке из 1939. године, која је у то време била један од највећих и најзначајнијих спортских догађаја у Европи

© Sputnik / Лола Ђорђевић

21 / 22

Посебан део овогодишње манифестације је повратак оригиналног БМВ 315 на београдске улице. Овај једини преостали савршено функционални примерак возила које је учествовало у трци 1939. године, поново је описивао кругове око Калемегдана

© Sputnik / Лола Ђорђевић

22 / 22

Изложени олдајмери враћају нас у време када су улицама Београда, попут болида Формуле 1, тутњали спортски аутомобили праћени овацијама публике

© Sputnik / Лола Ђорђевић

МУЛТИМЕДИЈА Мултимедија фото-галерија

Коментар