Нанороботи су досад тестирани на моделима анеуризме и на зечевима, а потребно је још тестирања пре него што се испроба убацивање ових сићушних машина у људски мозак.
Овај изум могао би да доведе до прецизног и мало ризичног третмана анеуризме у мозгу. Ова болест је веома опасна и изазива више од 500.000 смрти годишње. Осим тога, овај медицински проблем – када се у делу мождане артерије нагомила крв која може да пукне и изазове фатално крварење – такође изазива шлог и онеспособљава људе.
Студија објављена у часопису "Онлајн библиотека" указује на будућност у којој ће ситни роботи моћи директно да се контролишу како би извршили комплексне задатке унутар људског тела – попут таргетираног доношења лека или „поправке органа“, рекли су истраживачи.
„Тим у коме су били истраживач са Универзитета у Единбургу, направио је магнетне нанороботе чија величина је двадесети део величине црвеног крвног зрнца и који носе лек у заштитном омоту дизајнираном да се истопи на одређеној температури. У лабораторијским тестирањима неколико стотина милијарди таквих робота убачено је у артерију, а онда навођено помоћу магнета и медицинских апарата до места анеуризме. Магнетни извори ван тела онда су довели до тога да се роботи скупе унутар анеуризме и загреју до тачке топљења заштитног омота, што је отпуштало протеин који згушњава крв и тако тера анеуризму да заустави или успори крварење у мозгу“, наводи се у саопштењу Универзитета.
Међународни тим научника, међу којима су били и представници Медицинске школе Универзитета у Шангају, успешно је тестирао уређаје у моделима анеуризме у лабораторији и на одређеном броју зечева. Та студија би могла да доведе и до тестирања на људима.
„Нанороботи ће направити нове границе у медицини. Потенцијално ће нам омогућити да спроводимо хируршке оправке са што мање ризика у односу на конвенционалне третмане и да таргетирамо лековима тешко доступне делове тела. Наша студија је важан корак ка увођењу тих технологија у лечење критичних медицинских стања“, рекао је у саопштењу др Ћи Жоу, коаутор студије и инжењер са Универзитета у Единбургу.
Како су навели научници, овај метод би заменио ризичну методу ручног гурања микрокатетера у мозак и операције која може да траје сатима.
Погледајте и: