Шкипина који је организовао данашњу научну трибину „Пале – престоница Српске“ додаје да је председник Републике Српске Милорад Додик рекао да ће он предложити закон којим ће Пале постати престоница Српске.
Пале као престоница – кључна општина у стварању Републике Српске
Идеја да Пале постану престоница Републике Српске тиња међу грађанима ове општине већ дуже време, али је Шкипина одлучио да покрене иницијативу после Свесрпског сабора, што доживљава као своју мисију као народни посланик са Пала.
„Пре неких двадесетак дана разговарао сам са председником и он је подржао ову идеју, а затим смо одлучили да направимо један мали научни скуп, односно трибину где ћемо позвати историчаре и људе који у сваком смислу могу стати иза ове идеје. Наравно, председник разуме потребе нашег народа из целе Републике Српске и зато је и ову идеју максимално подржао. Морам да се захвалим и господину Ненаду Поповићу који је у име Републике Србије био присутан и рекао да ће ову идеју подржати и у техничком смислу, односно да ће Србија стати иза идеје изградњом једног објекта који ће служити Палама као престоници, где ће се моћи одржавати седнице Народне скупштине и Владе Републике Српске“.
Наравно било је речи и о другим институцијама које би требало формирати при општини Пале као будућој престоници, а председник Додик је рекао да би требало очекивати повратак новинске агенције „Срна“ на Пале, додаје Шкипина.
„Зна се да се на Палама прави и Музеј Републике Српске који ће употпунити такве садржаје. То су неке наше основне идеје и визије да Пале добију заслужено место у Републици Српској, с обзиром на историјску позадину и чињеницу да су Пале биле једна од кључних општина у стварању Републике Српске“, закључио је Шкипина.
Одавање признања престоници Срба западно од Дрине
Иницијатива долази у време великих искушења пред српским народом и реч је о настојању да се врати значај једном важном граду који је био истинска престоница српског народа западно од Дрине током раних деведесетих, каже историчар др Чедомир Антић, један од учесника трибине.
Осим политичке жеље да се укаже да је Република Српска колико у Босанској Крајини толико и у Подрињу, Херцеговини и на истоку Републике Српске, економско настојање иницијативе је да се новим садржајима овај крај добије још једну велику важност, додаје Антић.
„Није Република Српска једина оваква земља. Као што је познато, Руска Федерација има два главна града, северни и централни – Санкт Петербург и Москву. Са друге стране Црна Гора још од средине деведесетих поред Подгорице као главног града има и престоницу Цетиње и то је некакво одавање признања. Знате да је по Уставу Републике Српске и данас главни град Источно Сарајево, а да је Бањалука административни центар, али овим би био успостављен и трећи моменат а то је престоница.“
Пале као српска Филаделфија
Антић подсећа да су силом прилика у рату који је српском народу био наметнут, вођство Срба у БиХ, сви посланици парламента и из тада владајућег СДС и из опозиције прешли из Сарајева на Пале почетком 1992. године.
Иако је током рата већи део Сарајева био у рукама Војске Републике Српске, администрација није могла бити успостављена тамо где би била под јаким ударом не само Муслимана и Хрвата већ и НАТО који је итекако ту био присутан, већ је премештена на Пале, додаје Антић.
„И Пале су биле нека врста српске Филаделфије јер ни Америка није била основана око Њујорка који је био највећи град нити око касније основаног Вашингтона, већ је била успостављена прво у Филаделфији а потом у Балтимору, градовима који су врло мали. Рецимо, Филаделфија је била велика као Пале у време када су настајуће САД имале четири милиона становника, дакле више од три пута више становништва него што је Република Српска имала икада од 1992. до данас“, закључио је Антић.
На трибини „Пале – престоница Српске“ учествовали су и историчар и декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић и генерал Војске Републике Српске у пензији Љубиша Боровчанин. Руски академик, историчарка Јелена Гускова обратила се присутнима путем видео линка.