НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Знате ли зашто је тако мало биљака плаве боје?

Ако је нека боја готово универзално повезана са природом, то је зелена. Она је преовлађујућа у биљном царству и није тешко погодити зашто. Али, када размишљамо о воћу и цвећу, појављује се још боја, али са једним израженим изузетком. Где је плава?
Sputnik
Није да уопште нема плаве боје код биљака. Неколико уобичајених баштенских врста – као што су хортензија, различак и делфинијум – имају плаве варијанте, као и изузетни „сафирни торањ“. Неки котрљани (Ерyнгиум) иду корак даље са плавим стабљикама.
Међутим, такође постоји много „варалица“. Чак ни боровнице заправо немају плави пигмент. Дакле, зашто је плава тако ретка боја међу биљкама?
Биљке користе светлост ради стварања енергије која им је потребна за живот путем процеса фотосинтезе. У оквиру пуног спектра боја видљиве светлости, плава је најенергичнија и стога биљке желе да је апсорбују у великој количини.
Пигменти се показују као боја светлости коју рефлектују, а не коју апсорбују. Тако да би плаве биљке рефлектовале плаву светлост, уместо да апсорбују сву енергију коју има. То није баш добра стратегија ако желите да максимизујете раст, због чега стабљике и листови већине биљака нису плави. Уместо тога, они садрже хлорофил, који рефлектује зелену светлост и чини да природни свет изгледа тако зелено, пише ИФЛ Сајенс.
Међутим, кад је реч о цветовима, плава боја може бити корисна, помажући биљкама да се истакну и привуку опрашиваче на пољу пуном жутог и црвеног. Недавна студија је то озбиљније истражила и открила да су плави цветови тесно повезани са једним одређеним опрашивачем – пчелама.
Пчеле имају фоторецепторе осетљиве на ултраљубичасте, плаве и зелене таласне дужине, и такође су склоније плавичастим бојама.
Та склоност још није разјашњена. Подаци, пак, показују да се плави пигмент појављује само код цветова који треба да привуку пчеле и друге инсекте, а не код оних који се опрашују без помоћи инсеката.

Стварање плавог пигмента није лако

Међутим, упркос користи од плавих цветова у надметању за пажњу пчела, стварање плавог пигмента није лако.
Људи су такође то схватили пре више векова кад су покушали да праве плаве боје. Због оскудности плаве у природи – иако су антички експерименти са лаписом и азуритом били прилично успешни – морали смо да правимо сопствену плаву. Први синтетички пигмент била је египатска плава, али су током хиљада година пре тога људским светом владале нијансе црвене и смеђе.
Нови плави пигменти су веома цењени и данас, као што су 2009. открили на Државном универзитету Орегона кад су случајно синтетисали бриљантно плаво једињење названо YИнМн плава.
Пигменти увелико одговорни за неколико плавих цветова који постоје су антоцијанини – идентификовано их је више од 600 и могу се класификовати у шест група.
Који су присутни код неке одређене биљке је само део слагалице; антоцијанини се такође могу модификовати, узајамно деловати са металима или другим пигментима, и чак бити под утицајем околне пх, производећи низ боја, укључујући плаву.
Иако све ове компликације наизглед чине истински плаву боју тешко достижном за биљке, постоји још један део слагалице. Можда не видимо много плаве у природном свету око нас, али врсте које су битне не перципирају боју као ми. Другачије речено, није важно шта ми видимо – важно је шта пчеле виде.
Тако да има више плавих цветова него што мислите, само их људске очи не могу видети. Срећом по биљке, оне о људским очима и не морају да брину.
Погледајте и:
Коментар