Аналитичар из Бањалуке Војислав Војо Савић локалне изборе назива показном вежбом која ће политичким странкама служити као оријентир када за две године буду расписани општи избори. Бањалука, Требиње и Бијељина су најзначајнији јер носе највећи број гласова, па би велики пораз у било којем од тих градова могао да буде лош знак за одређену странку и њен будући политички развој.
У Бањалуци у трци три кандидата
У Бањалуци је специфична ситуација јер се тамо међусобно политички надмећу три кандидата од којих су сви врло упечатљиве личности. Ту су у трци актуелни градоначелник Драшко Станивуковић из Партије демократског прогреса (ПДП) који је пре четири године победио Игора Радојичића из СДСС, затим Никола Шобота, кандидат СДСС, највеће и најснажније странке у Републици Српској који такође има добре шансе за победу, као и бивша страначка колегиница из партије Драшка Станивуковића, Јелена Тривић, која први пут излази самостално на изборе након прошлогодишњег пораза на општим изборима.
Бјељина је такође занимљива, наставља Савић, јер се тамо за позицију боре актуелни градоначелник Љубиша Петровић из Српске демократске странке, а са друге стране, тамо се јавио и нови кандидат у тамошњем политичком животу, доктор Микајло Лазић. У Бијељини би, оцењују наш саговорник, такође требало да дође до занимљиве политичке кампање.
Шеталиште између Банског двора и Палате председника, Бањалука
© Sputnik / Маријана Колаковић
На трећем месту је, објашњава Савић, Требиње где постоји снажан одбор СНСД-а и где ће се бирати између актуелног градоначелника Мирка Ћурића и кандидата из странке једног од најгласнијих опозиционара у Републици Српској – Небојше Вукановића, који долази из Требиња и коме је то стожерна општина.
То су те најзначајније битке. У мањим општинама ће бити осцилација. У Приједору не би требало бити већих изненађења, Добој и Зворник су такође велике средине и очекује се да ће оне остати под контролом СНСД-а и из тих разлога ће већина пажње бити усмерена на Требиње, Бијељину и Бањалуку, рекао је Савић за Спутњик.
Мерење пролазног времена за опште изборе
Што се тиче процена могуће излазности, како каже Савић, она варира од тога какво је стање на локалу. Постоје општине које имају своје локалне проблеме и Савић истиче како би волео да локални избори буду баш то – локални, односно да се не причају празне приче, да се не помињу само општа места и ствари које се не тичу грађана из тих заједница.
Не знам да ли се може рећи да постоји тренд незаинтересованости, мислим да је политичка сцена овде прилично диверсификована и да све странке покушавају допрети до свих становника. Сви се труде, огроман је број кандидата и сам квантитет кандидата утиче на то да се морају више размрежити по свим капиларним изборним јединицама, по месној заједници, да се морају водити рововске битке од улице до улице.
Наш саговорник објашњава да је атмосфера свакако интензивнија сада него кад су општи избори у питању, иако општи избори носе већи значај. Ово је, каже Савић, попут пролазног времена које се се мери пред опште изборе.
Гласачка кутија
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пале као симбол
Кад је реч о Палама, како каже Савић, тамо ће се водити занимљива битка: странка СДС-а, која се највише везује за тај град и читав ратни период, у великој мери је маргинализована, па ће се највећа битка водити око СНСД-овог кандидата Дамјана Шкипине и његовог противкандидата из странке ДЕМОС. Ове странке су коалиционе партије на републичком нивоу, међутим, будући да свака има сопствени интерес на локалу, често се дешава да локалну политичку битку бију странке које наступају заједно на републичком нивоу.
Када је реч о иницијативи да Пале постане нова престоница Републике Српске, Савић каже да се ту ради о великој симболици.
Бањалука је административни центар и највећи град у Републици Српској, покретач и у економском и у политичком и у медијском и у друштвеном смислу, али о томе треба разговарати. Наравно да не треба ништа „ломити преко колена“, али мислим да је то вредно разговора, јер су Пале имале велики значај током рата и то је чињеница коју не смемо пренебрегавати. Тиме осликавамо развојни пут и Републике Српске и народа који се политички актуелизовао кроз период од 9. јануара 1992. године до данашњег дана, закључује Савић.
Погледајте и: