У основи беспилотних система (аутомобила, возила и летелица) је неуронска мрежа и скупови података, на којима се мрежа константно обучава. Ови елементи морају бити заштићени од напада који би могли да доведу до промена у „понашању” возила и, као последицу, до незгода.
„Пре свега, потребно је заштити се од злонамерних скупова података за обуку који су суштински слични малверу (тројанци, вируси и т.д.). Затим, неопходно је заштитити саму мрежу која може бити нападнута. С обзиром да је веома тешко предвидети понашање нападача, морали смо да направимо такав систем, који би био безбедно ускладиштен и обучен”, рекао је шеф катедре за информациону безбедност на универзитету Сергеј Беззатејев.
У циљу осигурања безбедности саме неуронске мреже и њених база података, научници са универзитета израдили су протоколе, засноване на различитим криптографским алгоритмима, што гарантује поуздано прикупљање, чување и обраду података. Приликом формирања протокола, према речима научника, искоришћена је технологија отвореног и приватног блокчејна, која ради по принципу матрјошке и омогућава чување и преношење информација у облику низа блокова, од којих сваки садржи везу ка претходном, који обезбеђује заштиту података од промена и фалсификовања.
Кључна особина и потенцијална предност изума, према научницима је примена различитих алгоритама електронско-дигиталног потписа, који су потребни да би се спречила замена неуронске мреже у возилу.
На пример, да би се потврдило да је мрежа предвиђена управо за конкретан дрон, стручњаци предлажу да се користи атрибутивни потпис. Он садржи специфичне црте конкретног возила и зато је његову аутентичност лако проверити.
Безбедност је, према речима истраживача, осигурана захваљујући такође ефикасним шемама консензуса, заснованим на системима гласања, односно, пре покретања беспилотног уређаја, већина програмера мора да стави свој електронски потпис који потврђује функционалност и употребљивост неуронске мреже.
На универзитету су истакли да добијени резултати могу бити примењени у системима Internet of Things/IoT (глобална мрежа која омогућава интеракцију „паметних уређаја“). То ће омогућити значајно повећање ефикасности реаговања релевантних служби на догађаје у IoT, као и проверу доступности информација, добијених из тих система.
У овој фази научници имају задатак да створе ефикаснији верификациони протокол догађаја користећи елементе инфраструктуре IoT, узевши у обзир променљиви ниво поверења у сваког од учесника и посматрача догађаја, укључених у протокол његовог снимања и верификације.
Погледајте и: