Према речима Коца, који је извештавао у зони оружаних сукоба у Авганистану, Сирији, Косову, Украјини, Ираку и другим регионима, пре 1974. године снаге безбедности СССР-а нису имале ниједну ускоспецијализовану јединицу за борбу против тероризма.
Време је показало да са новом претњом морају да се суоче нови професионалци. То се реализовало на самом врху. Наређење је дао лично председник КГБ-а Јуриј Андропов.
Спремни да дају живот за отаџбину
Група „А“, формирана 29. јула 1974. године, била је до 1985. директно потчињена генералном секретару и руководству КГБ-а.
„На Западу је до 1970. године било случајева отмице авиона, убистава политичких лидера. Терористи су 1972. на минхенској Олимпијади стрељали делегацију изралеских спортиста. Москва је 1980. била домаћин Олимпијских игара. Андропов је савршено разумео трендове и одлучио да преузме вођство. Како је рекао, 'потребна нам је јединица совјетских командоса'“, изјавио је генерал-пуковник, председник Међународног удружења ветерана антитерористичке јединице Алфа Александар Мирошниченко на конференцији за новинаре у међународној медијској групи „Русија севодња“, којој припада и Спутњик.
Специјалну јединицу је предводио Херој Совјетског Савеза Виталиј Бубењин.
За састав групе „А“ одабрани су најбољи у државној безбедности –најспремнији и они који су били политички писмени.
Предуслови су били сјајна физичка кондиција, способност доброг пуцања и борба прса у прса, навео је Коц. Много пажње је посвећено моралним квалитетима и психичкој издржљивости. Познавање страних језика је било „плус“. Прихватили су само патриоте који су били спремне да дају живот за своју отаџбину.
„На психолошком тестирању је свако упитан да ли је спреман да умре ради извршења наређења. Сви момци су одговорили – да. И како су године пролазиле, то се није променило“, објаснио је Мирошниченко.
Операција „Олуја 333“
Једна од првих операција групе „А“ била је јуриш на Аминову палату у Кабулу у децембру 1979. године.
Припадници специјалних снага, заједно са војницима „муслиманског“ батаљона и 345. одвојеног гардијског падобранског пука, спровели су јединствену операцију „Олуја-333“ како би уклонили са власти Хафизулу Амина, проамеричког председника који је школован у САД и био осумњичен за везе са ЦИА.
Совјетско руководство се, према писању руског дописника, плашило да ће он дозволити Пентагону да постави нуклеарне крстареће ракете у Авганистану. Како је рекао, Москви је био потребан други лидер суседне државе.
„Све је било против нас. Однос снага и средстава био је у корист Авганистанаца који су бранили палату. Међутим, вештина и уједињеност су дали резултате. Заузели смо објекат за 43 минута“, рекао је потпуковник Павел Климов, учесник у нападу, ветеран првог ешалона групе „А“.
Више ветерана сматра да је управо јуриш на Аминову палату коначно ставио ствари на своје место. Да није било њега, „Алфа” је могла да остане у улози „ватрогасне бригаде” у Седмој управи КГБ, уместо да добије своје место у структури комитета.
Након „Олује-333“ сви су почели да схватају групу „А“ озбиљно, помогла им је цела држава, рекао је Коц.
Конкретно, за њих су прављени различити типови нечујног оружја, компактни митраљези, специјално хладно оружје и заштитна опрема, прецизирао је руски новинар.
Десетине бриљантних операција
Према речима Мирошниченка, група је на врхунцу своје каријере била 1980-их година.
„До тада су изведене десетине бриљантних операција – ослобађање талаца. Авиони, школе, болнице... Од касних 1980-их, жаришта су се распламсала на територији СССР-а. Земља је пуцала по шавовима. У националним републикама владали су масовни немири. Слали су нас на те просторе. Прошли смо кроз балтичке државе, Молдавију, све републике средње Азије, Закавказје. Нисмо престајали са радом и путовањима”, објаснио је Мирошниченко.
Специјалци „Алфе“ су 1992. године ослободили 347 путника лета Минералне Воде - Москва – Внуково, наредне године – ученике ростовске школе, 1995. године – јужнокорејске туристе у Москви које је отео терориста.
Група „А“ учествовала је у већини антитерористичких операција на Северном Кавказу. На пример, 1995. упала је у болницу у Буденовску у којој су терористи држали више од хиљаду људи. Тада су погинула три специјалца „Алфе“, а рањено је петнаестак.
Специјалне снаге су ликвидирале многе терористичке вође и команданте са терена.
Затим су ту били терористички напад у „Норд Осту“ и у Беслану, где су специјалци штитили таоце.
Међутим, специјална јединица је имала и друге улоге.
„Активно смо радили у области контраобавештајне службе“, рекао је потпредседник Међународног удружења ветерана антитерористичке јединице „Алфа“, пуковник Владимир Зајцев.
„Алфа” и даље осигурава безбедност државе, пише Андреј Коц. Припадници групе учествују у специјалној војној операцији.
Сада „Алфа“ обавља и задатке који за њу нису типични, али основни принципи борбеног рада групе су сачувани. Према речима Коца, то је братство, а главни страх бораца није умирање - најважније је не изневерити своје ратне другове.
Погледајте и: