Декан бањалучког Факултета безбедности Предраг Ћеранић каже да су, када је реч о дипломатским представништвима, неопходне мере безбедности познате, прописане законом, државним актима и међународним правилима. Напад на амбасадора било које земље и у било којој земљи, каже он, представља скандал и бруку за земљу домаћина.
Иако се још не зна да ли је нападач, за кога сведоци кажу да је причао на албанском, знао да напада амбасадора Србије или не, ударати жену ногом, само зато што прича на српском језику и долази из Србије, за сваку је осуду. Са друге стране, могуће је и да је напад био повезан са чињеницом да је Шпанија једна од земаља која се гласно противи признавању такозваног Косова као државе.
Верујем да ће надлежни органи Шпаније учинити све да пронађу нападача, како би он био адекватно санкционисан. Вероватно то све има везе и са политичким ставом Шпаније да не призна Косово као државу. Шпанија је једна од пет земаља чланица Европске уније која Косово није признала и та нетрпељивост и мржња која је испољена од стране тог Албанца свакако мора бити истражена, рекао је Ћеранић за Спутњик.
Он сматра да обезбеђење амбасадорке, без обзира на то куда се она креће по Шпанији, треба повећати и проверити безбедносне камере око амбасаде и места њеног становања. Видео надзор, непрестано присуство обезбеђења и истрага надлежних органа су обавезни и то је оно шта се у овом моменту и очекује од шпанске државе.
Застава Шпаније
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Претње тероризмом
Пре мање од месец дана, Министарство унутрашњих послова Србије добило је званичну информацију о особи осумњиченој да је послала претеће поруке Аеродрому „Никола Тесла“ у Београду, амбасадама Србије у Немачкој и Аустрији, као и Београдском центру за безбедносну политику. Претње су се односиле на терористичке нападе, а слао их је Албанац из Швајцарске, Денис Краснићи.
Међународна сарадња, поготово међуполицијска сарадња, би требало да буде нешто што се подразумева, поготово у оваквим случајевима када дође до било које врсте напада или претње. Очекујем да се путем те међународне размене информација пронађу и санкционишу они који су одговорни за претње српским амбасадама.
Албанска стратегија или фрустрација?
Напади и претње српским дипломатама, каже наш саговорник, резултат су атмосфере која се годинама стварала на Косову, где репресивни органи Приштине дају себи за право да раде оно шта налазе за сходно, поготово на северу Косова и Метохије. Ако они могу тако да се понашају према Србима, онда се и њихови сународници осете сигурним да и они могу малтретирати где год виде или чују Србе. Ово је поготово изражено када наиђу на неког слабијег, попут жене. Онда, каже Ћеранић, помисле да могу са пуном слободом да се понашају на један примитиван и неумесан начин, који је за сваку осуду и не приличи било ком цивилизованом друштву.
На Косову и Метохији, поготово на северу, Албанци Србе лове као дивљач, хапсе их, туку и раде све оно шта не би требало да се слободно дешава пред очима међународне заједнице и међународних снага које су присутне доле.
Згариште запаљене српске куће у селу Новаке на Косову и Метохији
© Фото : Спутњику уступила Канцеларија за Косово и Метохију
Како одговорити?
Због антагонизма који органи Приштине стварају, Ћеранић очекује да држава Србија упути апел свим државама у којима има амбасаде да додатно повећају обезбеђење њихових дипломатских представништава.
Он објашњава да Србија још није у ситуацији у којој се налази Израел када је реч о обезбеђењу дипломатских представништава, али да свакако физички напад на амбасадорку треба искористити као повод да се затражи заштита и других српских представништава у земљама у којима живи много Албанаца, попут Швајцарске.
Надзорне камере
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Одраз стања на Косову и Метохији
Дипломата и бивши амбасадор Зоран Миливојевић читав сплет опасних околности доживљава као одраз стања на Косову и Метохији и израз радикализације коју спроводе привремене институције на Косову, на челу са Самоопредељењем Аљбина Куртија. Ескалација на Косову и Метохији, прогон Срба, злоупотреба политике, примена репресије и истеривање Србије и српског народа са својег огњишта ствара амбијент идеалан за радикализацију укупног понашања према српском народу и свему ономе шта је српско.
Због свега што се догађало у протеклих месец дана и са овим сада нападом у Мадриду, тренутна ситуација је опасна и представља озбиљну опомену и нама, не само кад је реч о нашим дипломатско-конзуларним представништвима и њиховој заштити, већ је озбиљна опомена свима нама. Њоме се показује шта значи радикализација и шта су циљеви политике коју спроводи Аљбин Курти. То је порука и западним центрима моћи који толеришу Куртијеву политику, а која почива на платформи антисрпства и великоалбанског национализма, рекао је Миливојевић за Спутњик.
Он каже да су Срби у недавној историји имали искустава са таквом политиком и подсећа да се слично нешто могло видети још осамдесетих година прошлог века, када су српска дипломатско-конзуларна представништва била предмет терористичких аката и када је службеник амбасаде у Бриселу чак и убијен.
Примена оваквих метода свакако је у функцији спровођења одређене политике, сматра Миливојевић, и због тога све то представља опомену како нама, тако и страном фактору и оним центрима моћи који подржавају приштинску политику и толеришу ескалацију насиља и прогона српског народа и српске државе на Косову и Метохији, закључује он.
Погледајте и: