У документу се констатује да су САД све мање заинтересоване да „задовоље растуће потребе Европе за одбраном и безбедношћу“.
„Стратешка доктрина САД помера фокус са Европе у правцу Тихоокеанског региона (на пример АУКУС), под утицајем кинеске претње. Услед тога, растућа потражња за одбрамбеном способношћу наилази на смањену понуду. Европа самостално мора да попуни тај јаз“, наводи се у извештају.
Како Драги истиче, у јуну ове године Европска комисија је проценила да ће у наредној деценији бити потребна додатна улагања у одбрану од око 500 милијарди евра.
Међутим, оцењује се да у ЕУ још увек нису спремни да значајно повећају трошкове за одбрану.
„Захваљујући дуготрајном периоду мира у Европи и америчком безбедносном штиту, само десет (од 27) чланица ЕУ сада троши два и више одсто БДП на одбрану. Притом, одбрамбена индустрија захтева огромна улагања како би надокнадила пропуштено и попунила залихе, исцрпљене испорукама за подршку украјинске одбране“, закључује се у документу.
Како се истиче, земље ЕУ су од средине 2022. године до средине 2023. скоро 78 одсто одбрамбених набавки реализовале у трећим земљама, углавном у САД.
Русија сматра да испоруке оружја Украјини ометају решавање сукоба, те да директно укључују земље НАТО-а у конфликт.
Погледајте још: