Састанак специјалних представника за безбедност је рутински догађај који се одржава пре сваког самита БРИКС-а. Међутим, овог пута интересовање за њега подгрева неколико важних околности. Прво, самит, на који је Москва позвала лидере 36 држава (од њих 9 су пуноправни чланови организације), биће одржан у светлу војног сукоба који је у току.
Специјални представници лидера БРИКС-а и БРИКС+ окупиће се у згради Председничке библиотеке "Јељцина" на Сенатском тргу у Санкт Петербургу. Догађај ће трајати два дана (11-12. септембар) и њиме ће председавати секретар Савета безбедности Сергеј Шојгу. Друге земље на таквим састанцима обично представљају саветници или помоћници лидера за питања националне безбедности. Међутим, овога пута Кина је одлучила да подигне ниво свог учешћа – кинески министар спољних послова Ванг Ји допутовао је у Санкт Петербург.
Сергеј Шојгу није одбацио мишљење да ће једна од главних тема бити решавање сукоба у Украјини. Све земље БРИКС-а позивају на то од 2022. године. Штавише, Бразил, Кина и Јужна Африка изнеле су сопствене мировне иницијативе. А Индија је на највишем нивоу показала спремност да постане посредник између Кијева и Москве. Сергеј Шојгу је рекао да Руска Федерација сада има много различитих предлога на столу, али се кинеско-бразилски мировни план сматра главним.
„Њихов предлог се састоји од шест тачака, о њему су разговарали са нама“, рекао је Шојгу у интервјуу који је претходио сусрету.
Подсетимо, предлози Кине и Бразила представљени су у формату меморандума, који су потписали Ванг Ји и специјални саветник бразилског председника Селсу Аморим. У њему се Русија и Украјина позивају да се придржавају три принципа деескалације: не шире бојно поље, не подстичу непријатељства и не изводе провокације. Учесници сукоба, према мишљењу аутора, морају избегавати нападе на цивиле и цивилне објекте и заштитити цивиле, као и ратне заробљенике. Кина и Бразил су се заложили за размену затвореника, поштовање конвенције о нуклеарној безбедности током непријатељстава и сазивање „у одговарајуће време међународне мировне конференције која ће бити призната и од Русије и од Украјине“.
„Дијалог и преговори су једино одрживо решење за украјинску кризу“, наводи се у документу.
Меморандум је објављен у јуну, а каснији догађаји се показало да позиви његових аутора нису прихваћени. Међутим, чини се да оснивачи БРИКС-а верују да он није изгубио на важности. Штавише, средином августа Кина је о овом плану разговарала са папиним представником, кардиналом Зупијем, и обезбедила подршку Ватикана. Како се наводи у медијима, заједничким напорима стране намеравају да промовишу сазивање нове мировне конференције о Украјини, на којој би се могло разговарати барем о хуманитарним питањима.
Руски председник Владимир Путин недавно је изјавио да Русија цени напоре које улажу њени пријатељи - Бразил, Индија, Кина и Јужна Африка. Сједињене Државе такође могу подржати сазивање мировне конференције, посебно ако то буде од користи Камали Харис. Дмитриј Песков је јасно ставио до знања да Кремљ чека сигнале из Вашингтона.
„Чујемо различите изјаве европских земаља, али не видимо изјаве о овом питању (о преговорима) саме земље која оркестрира цео овај процес, оркестрира колективни Запад“, рекао је он.