Изложбу оригиналних цртежа Краснова (1864-1939) отворила је заменица градоначелника Београда Весна Видовић која је рекла да манифестација „Дани европске баштине“ представља прилику за осврт на богатство културног наслеђа Србије.
„Ова манифестација има посебан значај за наш град и за све нас. Београдске општине и институције са великим ентузијазмом припремају разноврстан програм који показује вредност и значај нашег наслеђа. Тема овогодишње манифестације је „Руте, мреже и везе“ и показује како су европски народи и културе одувек били повезани“, истакла је Видовић.
Директор завода за заштиту споменика културе града Београда Александар Ивановић рекао је да архитектонски споменици Краснова креирају лик Београда од постанка до данас.
„Хтео бих да се захвалим Архиву Југославије и доктору Милану Терзићу који нам је уступио оригинале овог уметника и нешто што до сада није виђено. На њима је уметник лично стварао оно што је извео касније, а оставио је неизбрисив печат и траг“, рекао је Ивановић.
Ауторка изложбе Бојана Ибрајтер Газибара истакла је да је Краснов био исконски уметник и архитекта.
„Он је био и акварелиста, дизајнер ентеријера и дизајнер намештаја. Оставио је свој архитектонски печат у Русији, на Малти, у Србији, у Беорграду. Сви га се данас радо сећамо. На изложби смо се фокусирали на објекте који су утврђени споменици културе“, напоменула је Ибрајтер Газибара.
Посетиоци изложбе имају прилику да погледају објекте у чијем је пројектовању, изградњи или уређењу учествовао Краснов као један од припадника двора Романових.
На изложби су кроз фотографије, скице и текстове представљене зграде Архива Србије, Палата Министарства финансија Краљевине Југославије, Палата Министарства шума и руда и Министарства пољопривреде и вода, Зграда Мањежа и други објекти у чијој изградњи је учествовао Краснов.