Макронов (пара)државни удар: Како је Француска добила премијера за кога нико није гласао?

А сада је ред, наравно, дошао и на Француску.

У складу с наведеним демократским принципом да нема везе како (прост) народ гласа, и Француска је добила премијера за кога није гласао нико. Из простог разлога што на изборима није ни учествовао. Но то није спречило председника Емануела Макрона, чија је партија поражена на изборима, да постави на чело владе Мишела Барнијеа из партије која је на изборима поражена још убедљивије. При чему је главна врлина овог бившег комесара – који је у име неизабране Европске комисије преговарао о казни за Британце јер су гласали за брегзит уместо за Европску унију – то што је ”нека врста НЛО-а на француском политичком небу. Тешко га је дефинисати и то га чини компатибилним са скоро свима”, препоручио га је у ”Фајненшел тајмсу” некадашњи званичник у Европској комисији и Барнијеов шеф кабинета Оливије Герсент.

Злонамернији ће Барнијеа, који је пристојно зашао у осму деценију живота (73), прозвати и ”француским Бајденом”, што ће рећи да је најмлађи премијер у Петој републици Габријел Атал (35) замењен најстаријим премијером.

Но, тај куриозитет на страну, прецизнију оцену оваквог исхода француских парламентарних избора изнео је Доминик де Вилпен, некадашњи премијер који ће остати упамћен као последњи досадашњи француски државник који је имао довољно смелости и поштења да се јавно успротиви Америци, када се ова спремала да под (уобичајеним) лажним изговором изврши агресију на Ирак 2003. године.

”У смислу демократије”, оценио је Де Вилпен, ”налазимо се у ситуацији без преседана”, утолико што је председник ”одбацио резултат избора… Мишел Барније долази из партије – Републиканске – која је у првом кругу избора добила само 5,4 одсто гласова и има само 47 посланика (од 577) а подржава га, уз неке услове, и председникова партија. Коју су и саму Французи одбацили и поразили на изборима (тако да је добила 86 посланика мање него на претходним изборима). А њих”, наставља Доминик Де Вилпен, ”подржава – уз много ограда – партија Марин ле Пен (Национално окупљање) коју су у другом кругу избора одбациле две трећине Француза, иако су у првом кругу били најснажнији. Тако да видите да смо у ситуацији која је поприлично чудна,” закључио је, указујући на закулисне дилове у начину на који је одабран председник нове француске владе – тако да никоме на крај памети није пало да се та функција додели победнику избора, левичарској коалицији Нови народни фронт Жан Лика Меланшона. Чак ни кад је он понудио да његови кадрови из Непокорене Француске не буду у влади…

Лондонски ”Телеграф” је, својим злурадим коментаром васкрсавања ”господина Брегзита” као новог француског премијера, сасвим директно описао о чему се ради: ”Макронов пуч је бесрамна увреда за демократију.” А са таквом оценом се, судећи по истраживањима јавног мњења, слажу скоро три четвртине Француза (74 одсто) који сматрају да у одабиру Мишела Барнијеа Макрон није узео у обзир резултат избора, да би фарсу на крају употпунило откриће да ће већина кључних министара из потучене претходне владе остати на својим позицијама. Укратко, џаба сте гласали…

Узрок томе је добрим делом и ”несвета алијанса Макрона и Ле Пенове”, како је описује британски портал UnHerd. А и Џордан Бардела, шеф Националног окупљања Ле Пенове, каже да без њихове партије нови премијер неће моћи ништа, те да ће Барнијеова влада, буде ли само експонент Макронизма, моментално пасти.

Поједини коментатори указаће да се, оваквим падом ”санитарног кордона” према Марин ле Пен, макар и само неформално, догодио тектонски потрес у француској и европској политици. А кључни узрок томе су Макронови изборни и постизборни марифетлуци у склопу којих је, најпре, у другом кругу избора против Ле Пенове ангажовао све њене противнике, да би се сад удружио с њом против тих њених противника које је претходно подржао…

Шта се то догодило у Француској? Да ли је Макрон извео тихи државни удар? И коме ће се то обити о главу?

О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили аналитичар и народни посланик Бранко Павловић и политиколог из Центра за друштвена истраживања Никола Перишић.